Bali – putopis i plan puta

Kada smo bili mali svi smo nekako maštali o Havajima i to nam je bila tako nedostižna destinacija. U današnje vreme, mnogima je to Bali i kada dosta njih pitate gde bi voleli da otputuju kažu Bali. Većina i nema neki razlog zašto je baš to Bali, kao što ni mi nismo imali za Havaje, ali mnogi i planiraju da odu tamo zbog neverovatne prirode, klime, ljudi…

Kako smo se opredelili za Bali?

Kada smo se spremali na naše tromesečno putovanje Azijom, Bali je bio jedna od destinacija koju smo razmatrali. Tokom putovanja često se menjao plan i u razmatranju Balija i Kambodže, na kraju smo odabrali Bali.

Išli smo na jedno baš niskobudžetno avanturističko putovanje, a koliki nam je bio budžet i kako je izgledalo putovanje možete pogledati u ovom blog postu

U tom trenutku smo bili u Vijetnamu u gradu Nha Trang i kada smo stavili sve na papir videli smo da su troškovi koliko toliko slični. Pustili smo da nam put pošalje znake. Taj dan smo baš razmatrali novi smeštaj, jer smo iz trenutnog morali da izađemo sutradan. Kada smo sve isfiltrirali na pretrazi prvi smeštaj koji je bio na listi se zvao Bali. Nije bio loš, ali bilo je i boljih po istoj ceni. Ostavili smo za kasnije i krenuli po kafu i na plažu. Kada na putu do tamo, dok smo prolazili kroz neki parkić, sretosmo lika kome na majici piše Bali. Pa to je već bio znak. Odluka je pala i dan posle toga smo kupili povoljne avio karte iz Singapura do Denpasara.

Prvo što nas je privuklo, dok još nismo ni stigli na Bali, jeste priroda, a čitali smo da su i ljudi divni. U sve to smo se uverili tokom tih 10ak dana dok smo bili tamo.

Evo jedan delić sa žetve pirinča na Baliju.

Kako je izgledalo naše putovanje kroz Bali i šta smo posetili?

Sleteli smo u Denpasar. Prvo što nas je dočekalo kada smo izašli sa aerodroma jeste velik broj taksista i prevoznika koji su nudili prevoz. Koga god da smo pitali rekli su nam da je to jedini način da dođete do bilo kog mesta na ostrvu. Naše odredište je bilo Sanur i kada smo izašli shvatili smo da upravo do tamo i još par mesta ima i bus, koji je koštao mnoooogo manje nego taksi. Jedino šta je bezveze je to što bus ide baš retko, pa ako vam se poklopi kao nama da ne morate da čekate više od 15 minuta super, a ako ne onda je taksi jedina opcija. Cena autobuske karte za dvoje je 7000 rupija (išli smo u maju 2019.), što je samo 50ak evro centi.

Preko poznanika smo dobili kontakt od jednog instruktora ronjenja iz Srbije, Branka koji tamo živi i radi i sa kojim smo se dogovorili da se vidimo i da nam organizuje vozača. S obzirom da je on tamo godinama, da radi sa prevoznicima i poznaje ljude, dao nam je bolju cenu. Ugostio nas je u svojoj kući, pa smo tako čuli i nekoliko zanimljivih priča sa Balija. Dogovorili smo se da iznajmimo auto sa vozačem na 4 dana i napravili uz pomoć Branka, ali i prijatelja Googla, plan šta želimo da obiđemo. Nismo hteli da vozimo motor zbog haosa u saobraćaju, jer ga ni u Srbiji ne vozimo, ali to definitivno moramo promeniti kako bi značajno uštedeli pri nekom narednom odlasku u Aziju.

Auto sa vozačem košta od 40-60 dolara dnevno, a zavisi od toga koliko vas daleko vozi i šta sve obilazite u tom danu. Obično vas on vozi oko 10 sati, pa tako recimo od 9 ujutru do 19 možete da obiđete dosta toga i za 4 dana možete svašta videti.

U ovom postu više ćemo podeliti neki naš plan puta, šta smo mi to videli
i obišli na Baliju, a manje neke istorijske činjenice, ali biće i toga. Tu su i neke, ne tako posećene stvari od kojih smo jedva zatvorili usta dok smo ih gledali. Iste te stvari su naterale suze na oči našeg vozača koji ih je video po prvi put iako na ostrvu živi 33 godine.

Pomoću Google-a došli smo do jedne plaže, a na njoj najveći broj ljudi koji je bio je 10, zajedno sa nama. Mnogi dođu, slikaju se sa litice od gore, retki se spuste, a još ređi su oni koji se okupaju. Privatna plaža na Baliju, koja se ne plaća i nije zatvorena, ali je skrivena i o njoj, tačnije njenoj lokaciji kasnije.

Kao što smo gore i napisali, na Baliju smo bili 11 dana. Prvo smo stigli u Sanur, tu smo bili dve noći, da malo odmorimo od puta, nakon toga smo otišli na ostrvo Lembongan, gde smo bili 3 noći, a onda smo se vratili još četiri dana u Sanur odakle smo sa vozačem obilazili Bali i na kraju smo još jednu noć prespavali u Kuti kako bi gledali zalazak sunca, koji je tamo nestvaran. Kutu smo odabrali zato što je jako blizu aerodroma, a dobra je pozicija za gledanje zalaska sunca. Ideja je bila da poslednjeg dana sa vozačem dođemo u smeštaj u Kuti, kako bismo uštedeli na prevozu, a s obzirom da je smeštaj bio na 700m od aerodroma do istog smo sutradan išli peške. To je jedan savet kako možete da uštedite, ako iznajmljujete auto sa vozačem.

Prva dva dana na Baliju

Kao što smo već rekli, stigli smo u Sanur, smestili se i krenuli da se nađemo sa Brankom i sve dogovorimo. Nakon toga smo se spustili do plaže da izvidimo kakva je i malo se prošetali uz more. Taj deo plaže, kad se od pijace spustite dole nije ništa posebno, ali može se kupati. Imate stazu duž plaže pa možete ići levo i desno i pronaći deo koji je vama bolji, a takođe na nekoliko lokacija možete iznajmiti bicikli i tako se vozati uz more.

U mestu postoji nekoliko velikih marketa u kojima možete kupiti sve šta vam je potrebno, pa čak i sim karticu koju smo mi platili nekih 10ak dolara. Ono što je zanimljivo je da znate da u marketima nema plastičnih kesa i ne možete ni da ih kupite, pa ponesite ceger ili ranac. Možete kupiti samo platneni ceger.

Prvi i drugi dan smo uglavnom obilazili mesto, gledali gde se lokalci hrane, kako žive i koji su običaji, a malo i šetali do plaže i tražili opciju kako da odemo do Lembongana.

Cene hrane u Sanuru su pristupačne, kao uostalom i na celom Baliju i svako za sebe može pronaći nešto. Mi smo jeli nasi čampur za već od 1€ po osobi, a cene tog jela se kreću do 8, možda ima i negde skuplje, ali nismo našli. Nasi čampur je pirinač sa prilozima i on se na svakom mestu razlikuje. Negde su prilozi razne vrste povrća i/ili mesa, negde čak dobijete pirinač, povrće i ribu. Koliko smo shvatili cena zavisi od broja priloga koje stavite. Mi smo se uglavnom hranili po malim porodičnim restoranima, a takav restorančić se zove Warung. Mnogi su neugledni, ali na svakom mestu je bila i odlična klopa i apsolutno nam ništa nije bilo. Veće cene su po nekim malo uređenijim restoranima i možete se i tamo hraniti ako imate barijeru i strah da jedete u varungu.

Jedan od mnogih nasi čampura koje smo jeli

Na pijaci u Sanuru od uveče možete naći mnogobrojne tezge gde možete pojesti razne specijalitete i popiti ceđene sokove, a cene su prilagođene lokalcima i uglavnom ni turistima neće naplaćivati više.

Znamo da vas interesuju i običaji, pa da pomenemo i njih. Čim smo stigli primetili smo ispred svake kuće, na raskrsnicama i po ulici korpice napravljene od lista banane, sa hranom, laticama cveća i mirišljavim štapićem. Saznali smo da je to običaj koji na Baliju primenjuju i da on predstavlja poklon bogovima. Pre svakog obroka ono što su spremili iznose i ispred kuće da ponude bogovima.

Indoneziju inače većinskim delom čini stanovništvo muslimanske veroispovesti, ali je na Baliju pretežno zastupljena hindu religija i zbog toga imaju i ovaj zanimljiv običaj. Ako odlučite da na Bali idete za doček Nove godine onda znajte da je prvi januar dan kada svi ćute, zovu ga i festival tišine i tog dana ništa ne radi, pa čak ni aerodrom, a svi provode kući meditirajući i razmišljajući o protekloj i predstojećoj godini. Tada se preporučuje da i turisti poštuju taj dan i ostanu u hotelskim sobama. Mi nismo bili tada, ali bismo voleli da nam prenese svoje iskustvo onaj ko je bio u to vreme.

Kupili smo kartu za brod i naredna 3 dana proveli na Nusa Lembonganu

Lembongan je ostrvo koje se nalazi prekoputa Balija, a tik ispred Nusa Penide, veoma popularnog i poznatog ostrva na koje dosta turista ide na izlet. Baš zbog popularnosti i velike posećenosti Nusa Penide, mi nismo želeli tamo da idemo već smo odabrali manje poznato, ali isto tako lepo ostrvo Lembongan. U Sanuru, odakle i kreću svi brodovi za ova ostrva, smo kupili povratnu kartu za brod za 250.000 rupija po osobi. Savet je da, ukoliko ste u Sanuru, šetate uz more, jer ćete tu videti razne prevoznike koji prodaju karte. Obavezno se cenkajte, jer značajno možete da spustite cenu iste. Mi smo išli sa Glory fast boat, a cene se kod drugih prevoznika kreću od 350-450 hiljada. U cenu karte je uglavnom uključen i prevoz od luke do smeštaja na Lembonganu i nazad na Bali.

Lembonga, plaža u glavnom mestu gde pristaje brod.

Ako idete na Lembongan naš savet je da ponesete patike za vodu, jer na pojedinim delovima ima mnogo kamečića i korala koje nanese voda i ulazak ume da bude bolan. Ako idete da se kupate, znajte da je plaža peščana, lepa, a more tirkizno i jedina smetnja mogu da budu ti korali.

Na Lembonganu je sve skuplje nego na Baliju, pa tako i hrana i piće. Ostrvo je još uvek nedovoljno razvijeno i nema nešto puno velikih hotela, tako da imate totalno drugačiji osećaj nego u nekom turističkom naselju. Ovde je sve malo divljije. Skuplje je jer sve stiže sa Balija ali i zato što meštani ne znaju još kako da se ponašaju kad dođu turisti, pa često znaju da kažu neke nerealne cene.

Mi smo našli smeštaj u tom mestu gde pristaje brod, a tu imate i malih prodavnica, restorana, mesta gde možete iznajmiti motor i bicikli, ali i dasku za surf ili organizovano otići na Nusa Penidu ili ronjenje. Na Lembonganu nema velikih marketa, a do skoro nije bilo ni saobraćaja. Sada imate kamiončiće koji prevoze po ostrvu, ali vrlo lako možete svuda stići motorom ili biciklom ako ste u malo boljoj kondiciji za brdovite delove. Bicikli je negde oko 2€ dnevno i po selu i tim ravnim delovima je odlična opcija jer ubrzava kretanje. Ostrvo Čeningan je povezano mostićem sa Lembonganom i oba ostrva možete za jedan dan preći biciklom. Ako ste na Čeninganu obavezno preporučujemo da odete na Blue Lagoon, a sa ovog ostrvceta se pruža super pogled i na Nusa Penidu. Mi smo se jedan od ta tri dana uputili u obilazak. Žurili smo na izlazak sunca, pa smo baš poranili, a već do podne smo obišli dobar deo oba ostrva i vratili se u glavno selo na Lembonganu odakle smo i krenuli. Nakon toga smo otišli na drugi kraj Lembongana gde se nalazi šuma mangrova, a ako idete tamo dobro je da znate da odatle dalje možete da se vozite čamcima kroz istu.

Blue lagoon

Uz put, kada izađete iz glavnog sela imate nekoliko restorana u kojima imate jeftiniju klopu nego u selu. Sve u svemu cene se kreću od 2-7€ i u tom rasponu možete svašta pojesti. Ako putujete u nekom niskobudžetnom aranžmanu uklopićete se da jedete i sva tri obroka u restoranu. Smeštaj smo plaćali malo više nego na Baliju, a bio je baš baš skroman. Čak je i voda tamo bila morska, doduše malo manje slana, ali bilo je dobro iskustvo.

Lembongan, ljuljaška i neverovatan pogled

Lembongan i Čeningan su pravi raj i definitivno pružaju beg od gužve na Baliju, pa ako ste u prilici idete barem na dva dana.

Vraćamo se nakon tri noći na Lembonganu u Sanur na 4 noći i konačno kreće istraživanje Balija

Vraćamo se u Sanur u novi smeštaj i od sutra ujutru krećemo sa vozačem kroz Bali. Prethodno dogovoreni plan u koji smo mi dodali neke lokacije ćemo sad podeliti i sa vama, da ukoliko idete, a imate i vi 4 dana, možete obići ovo što smo naveli. Možete se provući i sa 3, a možda i 2 dana ako odlučite da iznajmite motor i sa njime idete po plažama.

4 dana na Baliju smo imali kola sa vozačem. U nastavku sledi ono što smo videli i lokacije toga.

U ovom delu iznećemo naš plan puta po danima da vidite kuda smo se mi kretali i šta smo sve videli na Baliju. Ova varijanta sa kolima i vozačem je možda jedina opcija ako ne vozite motor i ona je najskuplja, a može biti povoljnija ako uspete da se dogovorite sa nekim i da podelite troškove.

Ako želite da idete i vi na Bali, kada sve ovo prođe pogledajte koje su vam najbolje opcije za avio karte i smeštaj.

Bali – 1. dan vožnje

Oko 8 ujutru smo krenuli za Ubud i on je trebao da bude naša početna tačka tog dana. Ubud je mesto koje je odlično za odlazak i obilazak mnogih lokaliteta u blizini, pa ako vozite motor on može biti dobra baza. Ovo je ujedno i raj za digitalne nomade, pa ako planirate da idete na duži period i sa puta radite, ovde postoje mnogi co-working prostori.

Na putu do tamo posetili smo tradicionalnu kuću i videli kako su tamo ljudi nekada živeli, a neki i dalje tako žive. Ništa posebno i ovo je definitivno stvar koju možete da preskočite, jer ste šporet na drva, tradicionalnu pripremu hrane i sve ostalo verovatno videli i po Srbiji, ali ako želite ništa vas nekošta osim 2€, koliko će vam predložiti da ostavite bakšiš.

Posle 15 minuta zadržavanja u ovoj kući tj. domaćinstvu sastavljenom od nekoliko kuća nastavili smo za hram Goa Gajah. Ovo je interesantno mesto, ali kako smo nastavili sa obilaskom hramova shvatili smo da ima i boljih. Sve u svemu ovaj hram u pećini izgleda nesvakidašnje, tačnije njegov ulaz tako izgleda, a svrstan je u UNESCOvu kulturnu baštinu 1995. godine.

Goa Gajah ulaz u hram tj pećinu

Hram Goa Gajah ili Elephant cave, pod kojim imenom ga mnogi znaju, izgrađen je u 9. veku. Sam ulaz u hram veoma liči na glavu slona pa je zbog toga i dobio ime. Ne zna se tačno poreklo hrama, ali se veruje da je sagrađen kao mesto na kojem će ljudi meditirati. Više detalja možete pronaći na internetu, a jedan od izvora je Wikipedia.
Lokaciju ovog hrama možete videti klikom na LINK.

Nakon hrama Goa Gajah smo otišli u hram Gunung Kawi. Ovo mesto nas je oduševilo, jer je totalno uklopljeno u džunglu, pirinčana polja, male vodopade, potoke… Mir ovog mesta se oseti i zrači.

Jezerce unutar hrama
Goa Gajah

Hram Gunung Kawi, nalazi se OVDE i jedan je od najstarijih i najvažnijih spomenika na Baliju koji u sklopu svog kompleksa ima 10 velikih svetilišta koji su isklesani i ububljeni u kamenu. Veruje se da svaki predstavlja spomenik jednom članu balinežanske kraljevske porodice iz 11. veka, a detaljnije pročitajte ovde.

Manje slike će se povećati kada kliknete na njih.

Kompleks je zaista veliki, a do dole ima oko 250 stepenica. U maju 2019. ulaz smo platili 50.000 rupija po osobi, plus 5.000 parking, a u tu cenu je uključeno i iznajmljivanje sarunga. Sarung je obavezno nositi, tako da će na ulazu svim muškarcima isti vezati, a i ženama ukoliko nemaju dugačku suknju.

Posle par sati obilaska hrama, nastavili smo dalje. Sledeća stanica je bila Tegalalang Rice terrace. Pirinčana polja jedno od najpopularnijih, a slobodno možemo reći i najlepših stvari na Baliju. Većina slika na internetu koju sa Balija možete pronaći je baš odavde. Polja su zaista magična i kada budete pravili plan obilazaka, naš savet je da gledate da što više vremena ostavite da provedete ovde. Jeste da zna da bude gužva, ali velika je površina pa uvek možete pronaći neki deo gde možete da sednete i uživate u prirodi i pogledu. Ulaz na ovo pirinčano polje smo platili 5.000 rupija po osobi. U sklopu njega nalaze se veoma popularne ljuljaške, zip line, mesta za slikanje koja vidite na Instagramu. Mi nismo želeli da doplaćujemo za ove turističke atrakcije, već smo uživali u šetnji, miru i pogledu i stopili se sa prirodom.

Nakon toga, po planu smo nastavili dalje i sledeća stanica bio je vodopad Tegenungan, a ovo je njegova lokacija. Ulaz na vodopad se plaća 20.000 rupija po osobi, a otvoren je do 18:30h. Nakon ulaska i kraće šetnje dolazite do stepenica kojima se spuštate do bazena vodopada u kojem možete i da se okupate i osvežite, a bistrina vode zavisi od toga koliko je bilo padavina. Unutar kompleksa gde se nalazi vodopad postoje kafići i trafikice sa suvenirima pa možete tu napraviti pauzu, a možete kao i mi usput u nekom Warungu kupiti ručak pa jesti u prirodi pored vodopada.

Kada smo završili obilazak vodopada, našli smo se sa vozačem i krenuli nazad misleći da se vraćamo u smeštaj, međutim vozač nam je usput stao da obiđemo još jedan hram pre nego završimo avanturu prvog dana. To je bio hinduistički Batuan hram koji se nalazi u istoimenom selu. Ulaz u hram smo platili po 10.000 rupija i dobili sarunge koje su nam vezali na ulazu. Posle kraće šetnje i po koje napravljene slike smo polako krenuli nazad.

2. dan vožnje i obilazak ostrva Bali

Za drugi dan imali smo u planu da obiđemo istočni Bali, a tu smo posetili Tukad Cepung vodopad, Titra Ganga Water palace, Taman Ujung i Virgin plažu. Goa Lawah hram koji su nam predložili, odlučili smo da preskočimo jer nam nije izgledao tako interesantno pa smo to vreme za njegov obilazak utrošili na ove druge znamenitosti na kojima smo bili.

Tukad Cepung vodopad je jedan od dva mesta koja smo obišli, a da smo ga sami pronašli na internetu kao mesto koje vredi obići i koje nam se zaista učinilo interesantnim. Kako je Bali poznat po neverovatno lepoj prirodi, želeli smo što više takvih mesta da obiđemo. Naravno morali smo da vidimo kako će nam se sve to uklopiti u raspored koji smo imali sa vozačem, pa je ovaj vodopad uspeo da se nađe na listi. Isto je zanimljivo, da vožač koji je rođen i odrastao na Baliju nikada pre nije bio na ovom mestu, tako da smo ga mi zapravo prvi put tamo odveli. Pošto smo stigli, on je odmah užurbano krenuo stepenicama dole do vodopada. S obzirom da je on lokalac, nije plaćao ulaz, dok smo ga mi platili 15.000 rupija po osobi. Nije nam bilo jasno gde on ide i zašto tako žuri ali kada smo stigli i kada nas je zamolio da ga slikamo rekao je da je prvi put ovde i da želi da ima sliku kao dokaz :). Ukoliko se odlučite da idete u obilazak ostrva kolima ili morotom, obavezno svratite na ovaj vodopad. Što više vodopada uspete da uklopite to bolje, jer je priroda fenomenalna. Na slikama ispod možete i da se uverite u to.

Tirta Gangga Water Palace je bivša kraljevska palata na istoku Balija koja je dobila ime po svetoj reci Gang u hinduizmu. Mesto je poznato po kraljevskoj vodenoj palati Karangasem, bazenima za kupanje i hramu Patirthan. Kompleks ukupne površine od jednog hektara sagradio je kralj Karangesem 1946. godine, a skoro potpuno je uništen 1963. godine. Ulaz u Titra Gangu iznosi 40.000 rupija plus 5.000 za parking za kola, a ukoliko ste motorom platićete malo manje. Ukolko želite da saznate više o palati kliknite na ovaj link i tu možete pročitati detaljnije o samom mestu kao i neke savete i zanimljivosti o istom.

Taman Ujung Water Palace je bivša rezidencija Karangesem dinastije, a mesto je na Baliju još poznato i pod imenima Ujung park ili Sukasada park. Vodenu palatu sagradio je kralj Karangesema Gusti Bagus Jelantik I 1909. godine i ona je u vlasništvu Karangesem porodice. Kompleks palate je zaista velik i lep, pa se možete prošetati i predahnuti u hladovini, na klupici ili na travi. Kada smo mi bili nije bila gužva kao u Titra Gangi, a i mnogo je veća površina pa su se ljudi rasporedili. Ulaznicu smo platili 100.000 rupija za oboje i naravno dodatnih 5.000 za parking.

Posle obilaska palata želeli smo malo da odmorimo i okupamo se pa nas je vozač po dogovoru odveo na plažu koja se nalazi u blizini, a za koju smo čuli da je vredna posete. U pitanju je Virgin beach i samo još da dodamo informaciju da se na ovu plažu plaća ulaz u iznosu od 10.000 rupija po osobi i parking za kola 5.000.

3. dan sa vozačem na Baliju

Treći dan vožnje ostavili smo za uživanje na plaži. Pre nego što smo se sa vozačem dogovorili za rutu dobro smo istražili šta sve želimo da posetimo (van onog što nam je on dao kao plan) i ono što je bilo izvodljivo smo ubacili. Plaža Pantai tegal wangi je bila jedna od stvari oko koje nismo želeli da pravimo kompromis. Znali smo da moramo da je obiđemo, a kao da smo osetili da će ovo biti mesto koje će nas najviše oduševiti.

Ova plaža je malo zabačena i nije još toliko popularna mada dolaze turisti da se slikaju i tu. Vozač recimo nije znao ni za ovo mesto, pa je uz pomoć navigacije uspeo posle malo vremena da je pronađe. Ponovo je pokazao oduševljenje kada je sišao dole sa nama i shvatio da je svega par ljudi tu i da je plaža neverovatna. Uživali smo par sati kada je on došao i rekao da bi morali nastaviti dalje i krenuti ka novoj plaži, a posle i hramu. Po njegovim rečima plaža na koju smo iši Padang Padang je isto lepa, ali kada smo stigli i platili ulaz po 10.00 rupija shvatili smo da nam se tu uopšte ne sviđa. Bila je guža, nije bilo tako čisto, i veoma dugo je bilo plitko što mi ne volimo. U tom momentu smo našli vozača rekli mu da nas vrati na prethodnu plažu. Otkazali smo dalje obilaske planirane za taj dan i želeli da ostanemo na plaži koju smo mogli da imamo skoro samo za sebe.

Najviše je bilo 10 ljudi na plaži u jednom trenutku, a njih 6 se nije kupalo.
Pantai tegal wangi je ova plaža.

4. i poslednji dan vožnje Balijem

Sa vozačem smo se dogovorili tako da ovu turu “zapadni” Bali ostavimo za zadnji dan pošto se ona završava relativno blizu Kute u koju smo želeli posle obilazaka da dođemo, a kako ne bismo plaćali dodatno prevoz tako nam se najviše isplatilo. Ujutru smo sa sve stvarima, posle izlaska iz smeštaja i doručka, krenuli u posetu poslednja dva hrama koja ćemo obići, Taman Ayun i Tanah Lot.

Prva stanica bio je hram Pura Taman Ayun za koji kažu da je jedan od najboljih hramova na ostrvu. Izrađen je 1634. godine, a značajno je obnovljen 1937. Ulazak u hram se plaća 20.000 rupija po osobi i 5k za parking automobila. Prvo dvorište je prostrano, otvoreno i zeleno dok ono unutra krije hram i bazen sa lotusovim cvetovima. Hram je deo složenog sistema za navodnjavanje pirinčanih polja koje je UNESCO prepoznao 2012. godine.

Nakon obilaska, slikanja i upoznavanja sa lokalcima unutar hrama (bilo im je interesantno da se slikaju sa nama), bilo je vreme da krenemo ka poslednjoj stanici, hramu Tanah Lot. Ovo je jedno od popularnijih mesta na Baliju i najposećeniji hram na ostrvu. Hram se nalazi na vodi i do njega dolazite kratkom šetnjom od parkinga (koji morate platiti naravno 5.000 rupija za kola) prolazeći pored restorančića i suveniranica. Do samomg hrama možete stići ali ne i ući unutra jer je ulazak u hram zabranjen svima koji nisu balinežani. U zavisnosti od plime i oseke hram će biti ili na kopnu ili na ostrvcetu. Ukoliko odlučite da dođete ovde, obavezno se prošetajte duž obale, a možete i sačekati zalazak sunca jer kažu da je baš upečatljiv. Mi nismo imali toliko vremena, pa možda ostavimo za neki naredni put ako odemo. Ulaz u kompleks hraman Tanah Lot se plaća 60.000 po osobi, makar je to bila cena u maju 2019. godine.

Završili smo sa obilascima i bilo je polako vreme da se krene ka Kuti, prijavi u smeštaj i malo još ode do plaže da uživamo u zalasku Sunca. U Kuti smo ostali samo tu jednu noć, imali smo sutradan ceo dan do leta, pa smo iskoristili da se malko promuvamo po mestu, ručamo, svratimo kod frizera 🙂 i peške krenemo do aerodroma.

Zalazak Sunca u Kuti

Kuta je klasično turističko mesto, prepuno barova, noćnih klubiova i sa gužvom na plaži. Ovu gužvu smo izbegli i odlučili da budemo smešteni u delu blizu aerodroma. O ovom mestu malo više može da kaže neko ko je bio tu, ali nama se iz priče od drugih turista i sa slika nije ništa posebno svidelo.

Ovde se završava naš boravak na Baliju. Dalje idemo za Singapur, pa u Evropu, a o Evropi tačnije o avanturi iznajmljenim autom kroz Portugal smo pisali u ovim blog postovima

Pratite naše nove i stare avanture na Instagramu
https://www.instagram.com/dva_ranca_beg_iz_kanca/

Leave a Reply