Kako jeftino na Tajland – 1. deo (Ao Nang – Krabi)

Ovo je prvi od tekstova koje ćemo objavljivati sa našeg višesemečnog putovanja Azijom. Prvo počinjemo sa Tajlandom, tačnije sa kupanjem i uživanjem u Ao Nangu i okolnim ostrvima.

Do Krabija smo leteli sa Norwegianom iz Budimpešte, preko Stokholma. Cena avio karte u jednom pravcu je bila oko 200e ali to ne treba da vam bude neko merilo zato što se cena karte menja. Putovali smo samo sa ručnim prtljagom a kako da se upakujete u ručni prtljag za putovanje od 100 dana uskoro ćemo pokazati u videu koji se još montira. 😊 Avion je bio noviji, udoban, sa dovoljno prostora za noge i let je protekao dobro iako je trajao 10,5 sati. Sadržaj u vidu filmova, serija i muzike su uključeni u cenu svih avio karata pa i onih najjeftinijih. Oni će svakako pomoći da vam brže prođe let.

Zalazak sunca u Ao Nangu

Mi smo kretali u 16:45 po našem vremenu, što je po Tajlandskom 22:45h tako da smo relativno brzo zaspali kako bismo izbegli džetleg. Savetujemo da se svakako prilagodite vremenu tj vremenskoj zoni u koju letite i da legnete da spavate po njhivom vremenu kako bi se organizam što pre privikao. Uskoro ćemo i o ovoj temi pisati malo detaljnije.

Još jedan zalazak 🙂

Kada smo sleteli u Krabi odmah sa aerodroma smo išli za Ao Nang, nismo se zadržavali u samom gradu Krabi. Od aerodroma do Ao Nanga karta košta 150 bata po osobi (1e=35.4bata, a svakako proverite kurs pre puta). Na aerodromu ima nekoliko štandova na kojima mogu da se kupe karte i svuda je ista cena. Čim izađete napolje, ispred ulaza će vas dočekati prodavci karata koji će vam uzeti pare za prevoz ali ne i dati kartu, već će reći da sednete tu pored i čekate da prevoz stigne. Kako vas neko ne bi prevario, najbolje da kupite kartu unutra, na nekom od štandova, izađete napolje i sačekate kombi prevoz koji će vas odvesti do smeštaja. U pitanju su uglavnom noviji i klimatizovani kombiji.

Phra Nang plaža

Ao Nang smo izabrali kao bazu zbog izleta na koje se odavde ide – 4 islands, Phi Phi island (Maya bay je još uvek zatvorena jer je zbog velikog broja turista, odnosno brodova koji su ih dovozili, oštećen koralni greben i potrebno je da se obnovi), Railay beach

Ostrvo Poda – Raj

Cene izleta su šarolike, zavise od toga kako vas procene a i od agencije do agencije kojih ima bezbroj. Za Railey beach je mislimo svugde 200 bata povratna karta sa long tail brodom (onaj sa desktopa 😊). Za ovaj izlet nećete uspeti da se cenkate, ali za druge itekako hoćete. Na primer, za 4 islands, cena koja stoji u svakoj agenciji na flajeru je 1200, ali će vam je odmah spustiti na 800-1000. Mi smo ih pitali koja je poslednja cena i rekli su 400 bata za ekskurziju i 400 bata za takse za ulaske na ostrva (koja je kao obavezna, a niko je ne plaća). Na kraju smo sve ovo platili 450 bata po osobi 😊 tako da budte bezobrazni, slobodni da vidite dokle idu, da se pomalo grbavite jer su i oni sami takvi, tako da možete reći da znate kako se kreću cene, da imate prijatelje koji tu žive i koji su vam rekli, kao i da sami već neko vreme tu živite ili da vam je ovo poslednji dan, da obožavate Tajland i da vam spuste cenu koliko god mogu jer vam nije ostalo puno para i voleli biste još to da vidite… Tako sa onima koji žele da vas oderu, a ako je neko fer i korektan, ostavite bakšiš, zahvalite se i budete i vi korektni.

Još malo kadrova sa ostrva Poda

Zbog prevelikog broja turista i pogodne lokacije sa koje se kreće na sve ove izlete, Ao Nang važi za jedno od skupljih mesta i čak u marketu ćete naići na zapadno evropske cene, kao i nekim restoranima i kafićima. Na primer, kafu ćete platiti čak od 2-3e, pivo oko 3e a ponegde možete doručkovati za čak 10e. Ovo naše putovanje ne bi imalo smisla kada ne bismo isčačkali povoljne varijante za hranu i piće.

Ručak koji je bio uključen u izlet na 4 ostrva

Zbog lakše orijentacije, bili smo smešteni u Sleeper hostelu (koji inače ne preporučujemo) i ukoso od  njega, a kod Momenet hostela, nalazi se mesto gde možete jesti razne lokalne specijalitete po solidnim cenama. Tu možete jesti neko od tajlandskih jela počevši od 60 bata pa naviše. Mi smo našli čak i jeftinije od toga, na večernjoj pijaci ispred džamije gde možete jesti super ukusnu hranu po cenama kao što plaćaju i lokalci. Tako smo, sticky rice platili 10 bata, ražnjice sa povrćem i piletinom 20 bata, samoze 20 bata. Na prvoj tezgi koja prodaje voće i ceđene sokove smo kupovali ceđeni sok od manga (u sok ide ceo mango i led, a na slici pogledajte koliko se dobije) i passion fruit za 40 bata. Čovek koji drži tezgu i radi na njoj nas je častio svaki put kad smo se vratili, davao nam da probamo razno voće i jednom čak i celu porciju jagoda. Ovde možete uzeti za poneti, a čak možete i sesti tamo i jesti, jer ima postavljeno par stolova i klupa.

Pogled sa ostrvceta Tup takođe sa ture

Preko puta džamije možete naći i super ukusan roti, oni ga još nazivaju i palačinka. Cena je od 20 pa do 50 bata u zavisnosti od toga sa čim izaberete. Ovaj za 20 prazan je zapravo sa kremom od vanile i šećerom. Tu možete popiti i ledenu kafu i čaj po ceni  od 25-30 bata. Kafu takođe možete kupiti i u 7 elevenu od 30 bata pa do 45.

Ronjenje na Chicken islandu

Preko puta našeg hostela takođe ima nekoliko tezgi gde možete kupiti doručak već od pola 7 ujutru. Tu ima svega, od mesa, preko mekika, pa do rotija. Tu takođe možete naći voće i ceđene sokove. Ipak su sokovi bolji na tezgi ispred džamije, ali to radi samo uveče.

Sa Tup islanda

Na aerodromu smo promenili samo 10€ da imamo za prevoz do Ao Nanga, ali kurs je, kako smo posle ustanovili bio solidan. Sve menjačnice u Ao Nangu su više manje sa dobrim kursom, tako da tamo možete menjati i ne preporučujemo neku specijalno, čak nema ni pravila da što se više približavate plaži kurs bude nepovoljniji. Ono što savetujemo je da nikako ne dižete pare sa bankomata jer je provizija za strane kartice i banke 220 bata prilikom dizanja bilo kog iznosa. Takođe pored ovoga će vam i vaša banka zaraćunati proviziju od 3-5 posto od iznosa koji dižete. Tako da bolje da ponesete keš na Tajland ili da dižete veći iznos. Plaćanje karticom i nije baš svuda moguće, a i na mestima gde ih primaju zaračunavaju proviziju od 3-10%. Sami procenite kako vam se najviše isplati.

Kada idete na plažu Railay plažu i Phra Nang, možete obići i pećine, ići na climbing i uživati u bojama mora.

U Ao Nangu smo shvatili da mnoge suvenirnice i butici nemaju istaknute cene kako bi prodavci bili fleksibilni da lupe šta im se ćefne, pa su tako za isti proizvod neki govorili 650, a neki 250 bata, a za cenkanje i nisu bili baš zainteresovani. Tako je i u mnogim agencijama koje rade izlete. Ovo su stvari koje pored smeća po ulicama prilično kvare sliku Tajlanda. Pored ovakvih ima naravno i dobrih, srdačnih, ljubaznih, koji su spremni da ti pomognu, gledaju te ravnopravno kao lokalca i nije im interes da te oderu, već vide širu sliku i veruju da ćeš im se vratiti, preporučiti ih i veruju u karmu. Nekako smo na celom putu sa onim prvima bili bezobrazni, cenkali se i nismo pristajali na njihove ponude, a ove druge preporučujemo i verujemo da će imati još više posla i ostati uvek isti i dosledni.

Još jedan zalazak sunca iz Ao Nanga. Obično ovde i nismo išli na plažu, nego se uvek uveče vratimo sa izleta.

Vreme je da se iz Ao Nanga preselimo na Koh Samui. Pored svih načina da saznamo kako to lokalci putuju do tamo, ipak smo shvatili da nismo dobili puno detalja i odlučili da kartu za prevoz kupimo preko agencije. Ona je bila po ok ceni od 450 bata po osobi za kombi, bus, trajekt, a o putu na Samui u sledećem tekstu 😊

Leave a Reply