Jednostavno savršena Španija

Prošlo je već više od mesec i po dana od kako smo došli iz Španije, a utisci još ne mogu da nam se sastave. Šta reći o ovoj državi, a da se ne ponovimo sa onim što je već toliko puta rečeno. Nas je Španija osvojila, već pri našem prvom pohodu u osvajanje iste 2016. godine. Tada su to bili Madrid i Tenerife, a sada smo krenuli dalje. Planirali smo već dugo da posetimo Barselonu, ali su se nekako uvek neke druge destinacije pojavljivale kao logičnija, jeftinija i bolja opcija u tom trenutku. Onda se pojavila avio kompanija Level sa svojom promocijom gde su pustili dosta karata po ceni od 0,02€ i tako smo bili jako blizu Barselone. Tačnije kartu smo kupili za Valensiju, ali s obzirom da je bilo isplanirano 2 nedelje da se putuje sasvim očekivao je bilo otići i do Barselone.


O Levelu smo već pisali, pa možete pročitati u ovom postu. Karte smo kupili skoro 2 meseca pred put, što je za nas pravo čudo, jer sve planiramo maksimalno mesec dana do 2 nedelje pred put. Kupljene su karte, a ostalo ništa nije rešeno, baš kao i što smo navikli do 2 nedelje pre puta. Isplanirali smo prvo 3 dana u Valensiji, zatim 3 u Barseloni, pa onda 2 u Kalelji, 5 u Ljoretu i opet na kraju još 1 u Valensiji.

Stigli smo na aerodrom u Valensiji, spustili se do metroa i odatle linijom 5 (a možete i linijom 3) stigli do centra Valensije. Cena karte je 4,4€ po osobi u jednom pravcu, a vožnja traje nekih 20 minuta. O Valensiji može da se ispriča mnogo toga, ali ne volimo da se ponavljamo i pišemo nešto što možete naći na Vikipediji. Naš prvi utisak je fantastičan. Grad koji ima svega 20ak kišnih dana godišnje, puno sunca, parkova, zelenila, a pre svega ogromnu peščanu plažu i je za nas savršen grad. Pritom lepa arhitektura, dovoljno, ali ne previše turista i dobra hrana su nešto na šta bi mogli brzo da se naviknemo. Ako čita ovo neko iz vlade Španije ili turističke organizacije neka sredi neke papire za nas 😉


Trg de la Virgen i katedrala Valensija


Katedrala valensija sa druge strane i Trg de la Reina

Naša preporuka je ako volite da vozite bicikli da ga iznajmite i prođete od početka do kraja parka, odete do plaže, provozate se gradom i osetite kako grad diše. Nama je ovo donelo super iskustvo. Satima smo pedalirali kroz grad i upoznavali ga, pa na krjau zaključili kako bi se moglo živeti tamo, zapravo nekako smo i imali osećaj kao da već živimo tamo.

Ono što je svakako nesvakidašnje u ovom gradu jeste park, koji se proteže kroz čitav grad, sa pešačkim i biciklističkim stazama, atletskim terenom, teretanama na otvorenom, igralištima za decu, operom, palatom muzike, okeanografika, a tu je i muzej nauke i planetarijum… Sve to u nekadašnjem koritu reke Turie. Reka Turia je zadavala mnogo muke Valensijancima, jer je plavila centar grada nekoliko puta i nanosila ogromnu štetu, pa su odlučili da skrenu tok iste i preusmere je oko grada, i na par stotina metara pre mora je vrate u njeno korito i da dalje nastavi da se uliva u more. Svakako pametno iskorišćen prostor.


Muzej nauke u Valensiji


Par slika iz okeanografika. Tamo zaista možete da vidite zanimljive životinje i da uživate u predstavi sa delfinima.

Pored obilaska parka, plaže, pedaliranja kroz grad, zakažite i besplatnu turu (ostavite bakšiš koliko mislite da je ok). Tura traje oko 3 sata, na engleskom je, mada ima i na španskom, pa ćete nakon nje imati malo kompletniju sliku o gradu. Ako ipak ne planirate da idete tamo, onda uživajte u našim fotografijama u kombinaciji sa tekstom i dopunite ga sa onim sa vikipedije. Danas je mnogo jeftinije putovati nego pre i zato se nadamo da ćete nas pratiti i iskoristiti neki predlog leta za ovaj grad.


Jedan od trgova ovog savršenog grada


Arena za borbu sa bikovima u Valensiji

Od Valensije do Barselone ima oko 350km i planirali smo da idemo autobusom. Ako i vi planirate isto to, predlažemo da kartu kupite što ranije, jer je i cena niža. Mi smo  se malo ispalili, ali dobro čovek uči dok je živ. Kada smo dva dana pred put hteli da kupimo, ona je već bila u jednom pravcu 30€. Voz je bio oko 70, a avion 75. Našli smo drugu opciju, koja je bila oko 20€ a to je bio BlaBla car. Konačno nam se to pojavilo kao nešto logično, jer smo kao i Barselonu i ovaj vid prevoza planirali neko vreme.


Valensijanska centralna pijaca

Dogovorili smo se vozačem sve, gde nas kupi, kad stiže u Barsu. Platili mu online i sad je ostalo da sačekamo. Vozač je imao dobre ocene drugih korisnika i dobre komentare pa smo se odlučili za njega. Našli smo se oko 8 ujutru, lako se prepoznali, a nije ni bila gužva, jer se Valensija kasnije budi. Francuz koji živi na relaciji Valensija-Marsej se vraćao kući i s obzirom da često ide tamo vamo odlučio je da deli troškove sa ljudima kojima treba prevoz. Znao je španski i francuski, ali engleski veoma slabo, tako da smo se jedva sporazumevali. Znamo samo da je bio u Beogradu pre 2 godine, da je oduševljen Srbijom i da radi kao klovn. Toliko smo uspeli da se razumemo. Put je protekao u našem spavanju, čitanju knjige, a njegovom grickanju suncokreta i vožnji. U par navrata smo se zajedno oduševljavali zvucima španskog regea koji je išao sa radija, a koji je on hvatao i dobijao saznanje o izvođačima pomoću sazem aplikacije.


U nedostatku fotki iz auta još malo ovih sa pijace. Da smo bili poput ovih puževa sigurno bi bilo i fotki, ovako smo proleteli za 3 i po sata bez pauze.

Tako smo stigli polako u Barselonu. Nismo opet mogli da se sporazumemo gde da nas ostavi, pa smo pomoću navigacije uhvatili najbližu tačku našem smeštaju, na nekih 2 i po kilometra. Sa šetnjom je počeo naš boravak u Barseloni i tako se i nastavio. Hostel nam je bio na idealnoj lokaciji, od svega na 15 minuta do pola sata peške, tako da se nismo nešto preterano osvrtali na prevoz. Prevoz je oko 8,5€ za dan, ali imate i opciju da kupite kartu za 10 vožnji za 10,5€. Nama su predložili da je ta opcija za 10 vožnji bolja, jer možemo da koristimo više dana, a retko ko se nešto puno vozi i kad kupi dnevnu kartu. Druga opcija prevoza je bicikli koji je bio skoro duplo skuplji nego u Valensiji (tamo je bilo od 6-8€ za dan) a ovde od 12€. Sigurno je bilo i negde jeftinije, ali nas je mrzelo da se cimamo, već smo se oslonili na našu udobnu obuću i sopstvenu snagu. Nije bilo uopšte naporno, da li zbog iskustva ili zbog zelenila koje je po celom gradu, pa nekako nismo imali osećaj zagušenosti, smoga i izduvnih gasova koji su prisutni u velikim gradovima. Takođe je drveće dobro došlo i za hladovinu, pa je i to olakšavajuća okolnost. Ono što je bilo otežavajuća okolnost je broj turista. Previše ih ima, na sve strane, tako da smo ignorisali ulaske u neke muzeje, em što su veliki redovi za ulaz i gužve unutra, em što nam se nije plaćalo od 20-50€ za ulaze. U Valensiji smo obišli Okeananografik i muzej nauke i to nam je bilo sasvim dovoljno. Ako hoćeš da vidiš kako grad diše idi na periferiju, kreći se kroz lokalce, upoznaj ljude, pričaj, probaj hranu i sve ono gde si u sadašnjem trenutku. Ako hoćeš da vidiš kako je nekad bilo, obilazi muzeje. Zavisi šta više volite i šta vaš više ispunjava, napravite spoj oba ili odaberite jedno od ta dva, ili nešto treće.


Sa nekoliko lokacija imate pogled na ceo grad i to potpuno besplatno


Ništa bez  La Sagrada Família

Mi smo odabrali sadašnji trenutak, ali smo iskombinovali sa turom gde smo čuli i neke stvari iz prošlosti i stekli sliku kako je grad takav kakav je danas. U Barseloni imate nekoliko agencija koje rade free ture, a mi preporučujemo Sandeman, jer smo sa njima bili i u Berlinu, Madridu,…


Catedral de Barcelona

Barselona nam se svidela manje nego Valensija, ali je glavni razlog manje količine sviđanja broj turista. Svakako da je Barselona jedan zanimljiv grad u kom vam neće biti dosadno.


Dve jutarnje fotke i La Ramble govore dovoljno o broju turista. Popodne i predveče se nismo usudili da idemo tamo 🙂

S obzirom da se nismo nešto raspisali preterano o Barseloni mislimo da je red da je predstavimo kroz fotografije 🙂


Palau de la Música Catalana


Trijumfalna kapija u Barseloni


Park Citadela


Arxiu Històric de la Ciutat de Barcelona


Casa Batlló


Ulica u gotskoj četvrti


Parc Güell


Pogled iz parka Guelj

Nakon 6 dana obilazaka konačno je bilo vreme da se zaputimo ka moru. Iako su oba ova grada na moru, u Valensiji na plaži nismo ni bili (vratićemo se uskoro), a u Barseloni smo malo, svega sat vremena, izdržali dok sunce nije krenulo jako da prži. Od Barselone smo se uputili do Kalelje vozom, gde smo imali smeštaj za dve noći. Interesantno mesto, veće nego što smo očekivali, sa dugačkom peščanom plažom i čistim morem, mada ništa preterano specijalnim. Sve u svemu bilo je odlično, nakom 6 dana jakog tempa malo konačno leći na plažu, kupati se i uživati. Bili smo u nekom starijem hotelu, skrpljenog pomoću štapa i kanapa, sa prilično matorim kupatilom, ali sa neverovatno udobnim krevetima. Imali smo sreće od početka putovanja da smo nailazili samo na udobne krevete i čist smeštaj što je najbitnije.


Gradski trg i katedrala u Kalelji

Kalelja je mesto sa dugačkim šetalištem ali ne uz more, jer je uz more pruga, već 2-3 ulice dalje od mora. Od jednog do drugog kraja ima više od 2 km. Negde na 1,4km od našeg hotela, koji je i bio sa jedne strane glavne pešačke ulice nalazi se glavni trg, gde je i crkva. Kraj gde je bio naš smeštaj, gledajući od mora desno bio je povoljniji. Prodavnice i suvenirnice su bile jeftinije, a kako se ide ka centru i trgu zbivanja cene blago rastu. Nismo stekli neki utisak visokih cena, sasvim je korektno bilo da želite da sednete da jedete negde ili kupite neki suvenir, a neke stvari čak i prejeftine, na primer dvodelni ženski kupaći i to sa dva lica za samo 3€-5€ :). Kalelja ima dugačku peščanu plažu, nema previše gužve, a more je čisto. Nije loša opcija za odmor, mada u blizini ima i mnogo lepših plaža pa je šteta ostati u ovom mestu više od 3 dana i ne obići ništa drugo.

Park i šetalište pored mora i pruge


Plaža u Kalelji rano ujutru

Vreme je bilo da se uputimo dalje ka mestu koje važi za mesto ludih žurki i još luđeg zezanja i mestu koje kažu da nikad ne spava, a to je Ljoret de Mar. Do tamo smo išli kombinacijom voza i autobusa. Vozom do Blanesa, pa onda busom. Ukupna cena karte je 4,4€. Stigli smo oko 1 popodne, naša soba je bila spremna i odmah smo mogli da ostavimo stvari, presvučemo se i pobegnemo na plažu. Iako je smeštaj imao super ocenu, nije bio ništa specijalno, bez terase, sa pogledom na protivpožarne stepenice i dvorište tako da ništa vredno zadržavanja u sobi. Bilo je čisto, svaki dan su menjali i peškire i čistili sobu, ali svakako je plaža bila primamljivija. Kod ovakvih smeštaja nam je najbitnije da smo blizu mora, da je čisto i da je udoban krevet, ali ovaj baš i nije bio.


Crkva u Ljoretu

Stigosmo konačno na plažu. Jedva nađosmo mesto da pobodemo suncobran i označimo našu teritoriju na mestu gde pada hlad. Bila je pregužva, kao prošle godine na Siciliji kada je cela Italija bila na plaži. Nismo znali da je kraj avgusta takav i u Ljoretu. More je bilo koliko toliko čisto, s obzirom na broj ljudi u njemu, ali kad otplivate malo dalje voda je bila savršena. Smenjivali su se sunce i oblaci tog dana, a kada je već sunce posustalo pokupili smo stvari i krenuli ka smeštaju, na tuširanje i beganje napolje u provooood! Ma kakvi, izašli da jedemo i popijemo po piće pored mora, prošetamo, osetimo atmosferu i nakon toga odosmo na onaj neudobni krevet da spavamo. On je svakako bio nebitan pored toliko dobrih stvari.


Obe fotke su sa plaže Fenals pored Ljoreta

S obzirom da smo bili na 150m od gradske plaže i oko 800 do plaže Fenals, odlučili smo da odemo tamo. Na plaži je bila gužva, ali ne tako kao na gradskoj. Takođe, nije bilo ekipe koja je došla iz izlaska na after ili one koja je krenula posle ručka da se zagreva za uveče. Više su bili parovi, porodice sa decom i malo mirnija i tiša masa. To nam je totalno prijalo, da možemo da slušamo zvuke mora koji se probija kroz vrisku dece koja skaču u talase. Ovde je bilo i tih talasa, malo većih, mada nakon onih sa Šri Lanke koje smo iskusili ništa strašno. Voda je bila bistra i čista, jednom rečju savršena. Narednih dana smo uglavnom dolazili na ovu plažu. Jedan dan smo otišli u Tosa de Mar, veoma slikovit gradić, u blizini Ljoreta. O njemu je više pisala sjajna Jelena na svom blogu Snovi u Koferima, pa možete pročitati tamo. Mi smo inspirisani njenim postom otišli tamo i stvarno bi bila šteta da nismo videli ovaj gradić kada smo već bili u njegovoj blizini.


Pogled sa tvrđave u Tosa de Mar



Manja plaža u Tosa de Maru


Pogled sa tvrđave na drugu stranu

Opšti utisak o Ljoretu je dobar, jer može da se nađe za svakog po nešto, bilo da ste došli da partijate ili da se odmarate. Buka iz diskoteka se tokom noći ne čuje, ali omladina koja se ujutru vraća u smeštaj zna da bude prilično bučna, tako da neki čepići za uši nisu na odmet.

Mi smo nakon ovoga nastavili dalje za Valensiju na još jedan dan, da još jednom osetimo ritam savršenog grada i onda nazad kući. Do nekog sledećeg putovanja pratite objave o jeftinim letovima na sajtu i pratite nas na instagramu.

2 Comments
  1. Uživala sam čitajući tekst jer ste me vratili na sva ona mesta koja sam i sama posetila. Doduše, osim Kalelje, ali izgleda da nisam mnogo propustila. 😉 Kada sam pročitala da vam je vozač bio klovn, slatko sam se nasmejala! 😀 Na putovanjima obožavam upravo te momente…

    • Hvala 🙂 Mi bismo se Španiji vratili za stalno 🙂 Inače Kalelja ništa posebno, malo mestašce sa mnogo suvenirnica, restorana i kafića i sa velikom peščanom plažom, a takvih mesta sličnih ima mnogo, tako da nisi ništa propustila 😉 Klovan je bio super, nismo se sporazumeli baš najbolje, ali je bio simpatičan i puštao je dobru muziku, a ta neka energija je bitnija nekad od jezika koji govoriš 🙂

Leave a Reply