Ultimativni vodič za Vijetnam

Ovo je vodič nakon koga ćete moći odmah da se spakujete i odete samostalno u Vijetnam ili da pričate drugarima priče kao da ste već bili tamo.

Ovde ćete naći sve potrebne informacije ako se uputite u Vijetnam na mesec dana od severa ka jugu, ali to možete primeniti i na malo manje ili više dana, kao i na put od juga ka severu.

Pre toga da napravimo mali uvod o tome kako smo krenuli na putovanje.

Sedeli smo nešto krajem godine i maštali kako bi bilo lepo putovati nekih par meseci. Jako nam se sviđa priča kad neko nakon škole ili faksa odluči da putuje neko vreme, ali to je kod nas retkost. Nije problem toliko ni novac koliko hrabrost i neobaveštenost. Mislimo da nam trebaju za to neke ogromne količine novca, da su avio karte skupe, da ne postoji nikakav drugačiji način prevoza. Neki su čak i navikli na udobnost svog doma, pa ne pristaju na neki malo lošiji smeštaj zarad iskustva koja tamo mogu da pokupe i stvari koje mogu da nauče. Postoje i mnogi zanimljivi sajtovi preko kojih možete da volontirate, pa da smeštaj i hranu ni ne plaćate, postoji i sajt couchsurfing koji ti pruža to da spavaš kod nekog na drugom kraju sveta, a on možda nekad dođe kod tebe, a i ako ne on, onda možda neko drugi. Time upoznajete lokalni život i razmenjujete iskustva sa putovanja i zanimljive priče. Da ne dužimo o alternativnim načinima, jeftinim avio kartama i jeftinim smeštajima pisaćemo i pisali smo u nekim drugim blog postovima, a sada možemo da pređemo na naše putovanje odnosno ono zbog čega ste i kliknuli na ovaj link, a to su sve potrebne informacije vezano za samostalno putovanje u Vijetnam. Prvo ćemo morati dve, tri rečenice za uvod.

Naše maštanje odlučili smo da pretvorimo u želju i cilj i da se malo pomučimo kako bi došli do toga. Urodilo je plodom i krajem februara kupujemo povoljne avio karte u jednom pravcu. Kao kontinent smo odabrali Aziju. Uzeli smo neplaćeno na 3 meseca, krenuli bez nekog detaljnog plana i pustili smo da nas put vodi. Okviran plan je naravno morao postojati. Iako je taj plan za Vijetnam bio najprecizniji i najjasniji i od njega smo malo odstupali.

Nismo baš leteli ovako kako je prvobitno prikazano. Iako smo se nadali da ćemo proći negde blizu Himalaja, nismo.

Krenuli smo od Tajlanda, zbog toga što smo do Krabija našli povoljnu avio kartu. Zatim smo autobusima putovali kroz celu državu i na kraju sa severa leteli za Hanoi. Ako vas interesuje Tajland imate u našlim blog postovima o istom više informacija.

Vijetnam je država koja nas je fascinirala i u koju bismo se definitivno vratili, ma koliko neke stvari bile različite nego u Evropi, ipak bismo mogli tamo i da živimo. Zato Vijetnam zaslužuje jedan opširniji putopis od severa ka jugu, a svi vi koji želite tamo da putujete jedan ultimativni vodič kroz isti. Pisaćemo još nekoliko postova o Vijetnamu, ali ovaj će biti prvi i najopširniji, a koga interesuje verujemo da će čitati.

Ako želite da letite u Vijetnam evo predloga nekih povoljnih avio karata

Konačno krećemo konkretno sa Vijetnamom, prelazimo granicu i ulazimo.

Uvod – valuta, viza, populacija, sim kartica, saobraćaj…

Evo konačno i prelazimo na Vijetnam i samo Vijetnam i daćemo neke korisne informacije koje bi i nama koristile pre puta da smo ih znali, ali smo mnoge od njih tamo u hodu saznavali. 

Viza

Prvo što treba da imate kad idete u Vijetnam jeste viza. Nju možete izvaditi elektronskim putem, a cena je 25$. Državljanima Srbije dozvoljeno je da ostanu 30 dana, tako da ako imate mogućnosti najbolje da ostanete toliko. Vijetnam zaista pruža puno toga i bukvalno ga možete obilaziti i 2 meseca i možda nećete baš sve obići. Mi smo dosta toga obišli za 30 dana, ali opet nismo baš možda sve što je trebalo.

Populacija i uređenje

Vijetnam je socijalistička država sa oko 95 miliona stanovnika. Država je prilično velika i od severa do juga, uz obalu ima više od 2000 km. To je ono što ljudi možda ne očekuju, ako se ne upoznaju pre toga sa državom. Glavni grad je Hanoj sa oko 7,5 miliona stanovnika, ali je najveći Ho Ši Min (Sajgon) sa preko 8,5 miliona stanovnika. Sajgon je i moderniji grad. 

Kad krenete kroz Vijetnam videćete mnoge male nerazvijene gradove, kao i one turističke koji se razvijaju velikom brzinom, grade i napreduju i veoma su moderni. Vijetnam ide u progres i to ćete videti svuda, ali takođe i velik broj vijetnamaca živi teško, pa ćete i to primetiti na dosta mesta. 

Saobraćaj

Zanimljivost koju možda i ne morate da znate jeste da Ho Ši Min ima 6 miliona registrovanih motora, što je 30% ukupnog broja motora u celom Vijetnamu. Nebitna informacija, ali ako uzmete u obzir da treba da budete učesnik u saobraćaju, da li kao pešak ili vozač motora to je veoma bitno. Ako prelazite ulicu kao pešak ne pretrčavajte, nego polako idite kroz motore. Korak, dva, pa zastanete, da propustite par motora, pa onda opet korak, dva pa propustite auto i tako polako. Gotovo je nemoguće da će vam neko stati na pešačkom. Ako niste sigurni, za početak idite uz nekog lokalca ili gledajte kako oni to rade. Naučićete se za dan – dva i bićete spremni da prelazite sami :). Automobila imaju manje, zbog veoma velikog poreza, od čak 200%. 

Saobraćaj u Ho Ši Minu

SIM kartica

Ono što može takođe da vam bude korisno, naročito ako ostajete duže jeste informacija o SIM kartici. Mi smo uzeli Vinaphone karticu u njihovoj prodavnici (ne na aerodromu ili u trafikama, nego u Hanoju u njihovoj radnji). Za 11 dolara, dobili smo minute u nacionalnom saobraćaju i 2GB DNEVNO i to iznenađujuće brzog i dobrog interneta, kog je bilo svuda, možda negde u džungli ne, ali uglavnom svuda da. Ako negde i kod nekih preprodavaca SIM kartica nađete sličnu ponudu možete prihvatiti, ali mi gde god smo pitali bilo je dosta lošije. 

Banka čiji bankomati ne uzimaju proviziju i dobra opcija za SIM karticu.

Valuta

Valuta u Vijetnamu je Dong, a kurs u vreme kada smo mi bili je bio oko 26.000 Donga za 1€. Daaaa genijalno postaćete milioneri čim odete i podignete ili razmenite prve pare. Ako podižete novce, da znate da se na bankomatima VP banke ne naplaćuje provizija za inostrane kartice, dok drugi bankomati to rade, a provizije se kreću od 20.000 do 50.000 donga, što je ok. Iznos koji možete da podignete je od 2.000.000 do 5.000.000 donga u zavisnosti od banke. Proverite kurs pre puta, a dobro bi bilo da proverite i bankomate pre podizanja novca. Na većini piše u procesu povlačenja novca koliku će vam proviziju naplatiti pa vi možete da prihvatite i nastavite dalje ili da odbijete . 

Ako želite da budete milioner onda pravac Vijetnam.

Pravila koja treba da znate

Stvar koja ne treba da vas razočara i iznervira je to, da oni imaju neka svoja pravila i da bi uživali tamo, prilagodite se. Prvo pravilo je saobraćaj, drugo je cenkanje, a treće je to što će neko možda pokušati da vam naplati nešto više nego lokalcima, ali to je uglavnom na ulici, u nekim manjim restoranima, manjim prodavnicama i neki od prevoznika koji voze tuktukove i rikše. To će najčešće biti kod prevoznika, dok u ostalim slučajevima jako retko. Nama se desilo za mesec dana samo na dva ili tri mesta da su pokušali da nam naplate skuplje nego lokalcu. Okrenuili bismo se i otišli, a ponegde bi i vikali za nama i pozivali na pregovaranje. Nešto smo i spuštali značajno u odnosu na prvu cenu. Ukoliko ste za igru i cenkanje, može biti zanimljivo. U velikim lancima marketa, kojih ima po celoj državi, agencijama preko kojih kupujete karte, regularnim taksijima, gradskom prevozu, kafićima i restoranima gde stoji cenovnik to nije slučaj i tamo vam niko neće tražiti više nego što jeste. Ovo je stvar koja nas je na Tajlandu češće pratila, pa nam tih par slučajeva u Vijetnamu nije tako strašno. 

Prevoz

Taksi uključi taksimetar, a na svakom autu možete videti cenu po kilometru. Svidelo nam se jako što u celoj državi ima nekoliko taksi udruženja i tako i na jugu i na severu možete da se vozite sa istim taksi udruženjem. Kad smo već kod prevoza dobra opcija vam je i Grab, aplikacija na varijantu Ubera.

Gradski bus u Hanoju

Ukoliko vas interesuje kako da stignete od jednog do drugogo kraja Vijetnama, najbolja opcija su autobusi. Svi gradovi su međusobno dobro povezani i busevima, a najbolja opcija je da se kod lokalnih agencija (više njih) raspitate o ceni. U dosta mesta ne postoji neka javna međugradska stanica, a i gde postoji sa nje opet idu ti prevoznici koji i imaju agencije svuda. Postoji dosta agencija koje prodaju autobuske karte i to na ovaj način dosta dobro funkcioniše u Vijetnamu.

Mi preporučujemo The Sinh Tourist, jer im je najbolji odnos cene i kvaliteta, mada u jednoj situaciji (od Huea do Da Nanga) smo odabrali drugu, jer je cena u toj agenciji bila niža za 40% i od Sape do Hanoja gde nije saobraćala ta agencija.

Mnoge agencije (noću sve) imaju sleeper buseve u kojima možete da spavate. Postoje tri reda sedišta, na dva nivoa, a između sedišta može da se prolazi. Nije loša opcija da putujete noću, jer štedite na smeštaju. Ako ste do 170, eventualno 175 cm visine biće vam OK, a ako ste preko toga, jurite šarage (mesta koja izlaze na prolaz) ili donja mesta, da možete da izbacite noge iz dela predviđenog za iste ili ćete se nekako već upakovati. Mnoge agencije i danju imaju samo sleeper buseve, pa malo zna da bude zamorno u tom nekom poluležećem položaju nekoliko sati. Sve u svemu bolje nego naši prepakovani busevi gde nema mesta za kolena. Iskoristite WiFi u busu, dobar internet na telefonu ili čitajte neku knjigu i vreme će proći. Uostalom, svašta lepo može da se vidi i ako gledate kroz prozor.

Prvi sleeper bus sa kojim smo se vozili. Prvo pa disko prevozno sredstvo sa lokalnim stanovništvom, bez ijednog turiste, bez da iko zna neki razumljiv jezik :D. Ostali, oni preko agencije nisu ovakvi, bez brige :). U svakom busu, kada idete noću dobijete ćebe. Sedišta su na dva sprata i ovako u tri reda. Često će se desiti da lokalci spavaju dole između redova. Izuvanje je obavezno u ovim autobusima, a dobijete svoju kesu za obuću.

Kartu za bus kroz celu državu možete kupiti odmah, a cena zavisi od toga na koliko stanica, odnosno gradova ćete izaći. S obzirom da smo mi bili za vreme praznika, da su se cene menjale pojedinim danima kada je neki bitan datum, a i postojala je mogućnost da nema mesta, nama se najviše isplatilo da uzimamo pojedinačne karte i tako nas je izašlo još manje. Takođe, karte za ovaj autobus ako kupite kod jednog prevoznika vezani ste za njega, a može se desiti i da do pojedinih gradova ne ide ovaj autobus. Naša odluka se ispostavila kao dobra, ali vi se raspitajte na početnoj tački koja je cena ovih karata i da li vam se isplati.

Klima u Vijetnamu

Naš subjektivni osećaj, ali i ono što je prognoza govorila je da je mnogo toplo svuda, na nekim mestima, naročito u centralnom delu je vlažnost bila ok, a na nekim je neverovatno velika, a to smo najviše osetili u severnom delu. Na krajnjem severu je pored nesnosne vlažnosti, oblak silazio nekoliko puta dnevno na grad i temperatura je varirala za 10 stepeni, od 20-30, a čak je noću bilo i oko 18. Vijetnam od severa do juga ima više od 2.000 km i zato je moguće da se malo razlikuje vreme po delovima. Kada smo mi bili u aprilu na severu je krenulo kišno vreme dok je na jugu i u centralnom delu bilo sasvim ok.

Najbolje da se pre planiranja puta u Vijetnam informišete o vremenskoj prognozi u delu u koji idete. To je najbolje da uradite na ovom sajtu.

Prilagodite se mestu na koje idete kao i pravilima i biće vam super. 

Ovo je otprilike neki uvod o stvarima koje treba da znate ako dolazite prvi put ovde. Sve ćemo razdeliti na delove, radi lakšeg snalaženja i ako neko ne ide kroz ceo Vijetnam da može da nađe informacije o gradu ili delu države u koji ide.  

Ako želite da nađete povoljan smeštaj to možete pomoću ove pretrage ispod.

Sever Vijetnama

Hanoj

Sleteli smo u Hanoj. Od aerodroma do grada smo stigli autobusom, a cena karte je bila 35.000 donga. Tu smo bili 3 noći u jednom simpa hostelu, mada malo bučnom. U ovom gradu možete naći baš povoljan smeštaj, a često u hostelima imate barove na krovu, uključen doručak, kao i uveče besplatno pivo u trajanju od 1-2 sata. Ovo je nas koštalo negde oko 4,5€ po osobi. Hostel je Babylon garden, a imali smo i bazen, bioskop, društvene igre, doručak i uveče neograničeno pivo od 18-20h. Inače ako na vreme rezervišete, barem 2-3 nedelje pre dolaska možete naći i neke super dvokrevetne sobe po dobrim cenama. Mi smo sve rezervisali danas za sutra, pa šta je ostalo.

Centar – u blizini hostela i jezera

Hanoj. Šta tamo posetiti, gde jesti i šta probati, kako organizovati prevoz po gradu i kako odatle dalje?

Ono što je nama nakon Tajlanda bilo iznenađenje i olakšanje, jeste to što ćemo moći da pojedemo malo i evropske hrane. Vijetnamci su od francuza primili ban mi, sendvič u bagetu. Originalna verzija je sa svežim krastavcima, paštetom od mlevenog mesa, kao i nekim mesnim prerađevinama, ali su ga modifikovali i svako ima svoju verziju tako da nigde nismo jeli isti ban mi. Negde dobijete samo jaje i salatu, negde razne neke mesne prerađevine, negde meso, negde veganske neke čudne sastojke. Cena ovog sendviča se kretala od 15.000 do 30.000 donga bar što se tiče ovog grada, a ako gledamo celu državu od 11.000 – 40.000 donga . U hostelu su nam preporučili odličan ban mi i mi prenosimo vama. Ovo je lokacija, pa ako ste negde blizu smešteni ili idete tu, to je mesto gde je super. 

Litar bezolovnog i jedan bam mi moliću :D. Jedan prosečan štand za ban mi.
Ima i mnogo lepših i urednijih, a ima i gorih. Ovaj smo slikali zbog ove prenosne pumpe za gorivo i ovo nije taj koji preporučujemo.

Vijetnamski specijalitet je takođe kafa sa jajetom. Od gore u šoljicu stavljaju umućeno žumance sa kondezovanim mlekom. Ovu kafu nismo viđali baš u celom Vijetnamu, bar nije bila popularna kao u severnom delu, naročito u Hanoju. Mi preporučujemo jedno super mesto, koje je veoma dobro rangirano kod mnogih stranih turista, ali takođe i lokalaca i tamo je uvek gužva. Ova kafa tamo košta 18.000 donga dok obična kafa koja im je isto odlična košta 15.000. U Vijetnamu smo pili zaista odličnu kafu i bila je dobra na svakom mestu gde smo je probali. Inače za razliku od Tajlanda gde je uglavnom neki Nes koji preliju sa vrućom vodom i stave dosta leda, u Vijetnamu je filter kafa koja je prilično jaka, dodaju kondenzovano mleko i malo običnog i leda ukoliko želite, a uvek dobro dođe da se rashladite. 

Levo je obična, ali jako dobra ledena kafa, a desno je ova u koju od gore stave kondenzovano mleko i umućeno žumance. Možete i sami probati kod kuće.

Kad smo kod obilaska gradova, mi ne volimo da se striktno držimo onog “morate obići”, ništa se ne mora. Mi predlažemo da se što više šetate, da vidite kako žive lokalci, kako dišu, šta jedu, kakav je saobraćaj. Preporučujemo da obiđete ulicu kroz koju prolazi pruga. Ceo grad je gusto naseljen, a zbog toga su na nekim mestima ostavljeni minimalni prostori za ulicu ili u ovom slučaju prugu. Voz prođe ovde par puta dnevno i to veoma blizu kuća, da ostane svega malo više od pola metra sa leve i desne strane. Ako se nađete tu kad prolazi voz, osećaj je zanimljiv, a najbolje da natempirate svoj raspored spram voza (idu dva, jedan rano ujutru, a drugi uveče, a nekim danima ima i više njih, pa proverite kada budete u Hanoju kad prolaze). Ako ne tu je i snimak. Čim voz prođe, ekspresno se diže rampa i odmah počnu da se komešaju reke ljudi i motora. Pored toga tu je jezero uz koje možete naći malo mira od gradske buke, sirena motora i kola. Ho Ši Minov mauzolej, muzeji i Hram Literature koji je najbolji za beg od gužve. Hram Literature je sagrađen pre skoro 1000 godina, a u njemu je bio prvi vijetnamski univerzitet. Ulaznica je nešto malo više od 1,5€ i mi ga baš preporučujemo. 

Prevoz. U Hanoju imate gradske buseve, rikše, taksije i Grab. Najpovoljniji su busevi, a mi smo ih koristili samo u dva slučaja. Od aerodroma do grada kao što smo i napisali gore i po gradu gde je cena za vožnju višestruko manja nego od/do aerodroma, negde ispod 10.000 donga (tačne cene ne možemo da se setimo, a nismo zapisali kao i sve druge troškove). Uglavnom smo išli peške jer nam je smeštaj bio relativno blizu centra.

Često ćete videti i ovako natovarene motore sa raznom robom, kurijama, televizorima, veš mašinama, domaćim životinjama, pa čak i drugim motorima. Neretko i 4-5 ljudi (odraslih i dece) na jednom motoru.

Ovde je lista lokacija sa koordinatama (samo kliknite na ime i otvoriće vam se link):

Ostale turističke lokacije ćete lako naći na mapi i prospektima iz turističke organizacije.

Halong

Kako najjeftinije doći do Halonga i organizovati izlet na Halong Bay?

Halong city je udaljen na skoro 3 sata vožnje od Hanoja. Grad je u poslednjih nekoliko godina narastao velikom brzinom. Veoma je moderan, sa skupim hotelima, velikim poslovnim zgradama, kafićima, gondolama, panoramskim točkom i mnogim drugim atrakcijama. Sve svetli noću. Ovo mesto se sa porastom turista razvilo veoma brzo, a potencijal su videli i mnogi investitori iz Kine, Južne Koreje, Japana, kao i mnogih zapadnih država, ali i iz Vijetnama. Ovde smo se prvi put susreli sa modernim Vijetnamom. 

Tuančau – Tipsko naselje, gde su uglavnom privatni apartmani, hotelčići i restorani. U nedostatku fotke iz Halong City-a jedna iz ovog, 
manjeg turističkog grada koji će u naredne 2 godine biti značajno veći i razvijeniji.

Sam Halong Bay je neverovatnan poklon prirode i prelep prizor koji mi nismo želeli da propustimo kad smo već tamo. Na slikama ćete najbolje videti o čemu se radi. Ukratko u pitanju je par hiljada ostrva, ostrvaca i stena koje vire iz vode, a Wikipedija kaže da ih ima 3.000, dok neki drugi izvori kažu 1.600, a neki treći oko 2.000 (čak se i Wikipedije na engleskom i srpskom razlikuju). Da zanemarimo brojke, zaista ima toliko toga da je nemoguće izbrojati, a i najboljima u tome bi promaklo nešto :D. Bitno je da je sam prizor nestvaran i savršen. Ha Long u prevodu znači gde se zmaj spustio u more. Mnoga od ovih ostrva kriju i pećine, a ako se odlučite na izlet, posetićete i jednu od njih.

Šaltajte levo-desno eve instagram fotke

Ako planirate da odete tamo, možete preko nekih lokalnih agencija iz Hanoja otići na 1, 2 ili 3 dana. Imate razne kombinacije od izleta, spavanja jednu noć u smeštaju ili jednu noć na brodu, a drugu u smeštaju. Zavisno od toga i cena varira i kreće se do nekih 100 dolara. Ono što je definitivno najbolja opcija je da uzmete samo prevoz busom. Ako idete preko Sinh Tourista, cena karte je 150.000 donga i voze vas do ostrva Tuan Chau (Tuančau). Ovo ostrvo je tek u razvoju i izgradnji i za dve godine se očekuje da će ovo biti veoma popularna turistička destinacija, ali i mesto koje će imati veoma lepu plažu. Smeštaj ovde možete naći prilično dobar, po solidnim cenama. Objekti su novi, uredni, sređeni po evropskim standardima, a cene se kreću od 10ak € za noć za dvoje pa naviše. Kad budete išli, nadamo se da se neće puno promeniti. 

Ostrvo Tuan Chau je najbolja lokacija ukoliko želite da organizujete samostalni izlet brodom, jer se u tom mestu nalazi i glavna luka odakle idu svi oni brodovi koje između ostalog rezervišu i agencije. Tačnije i agencije dođu na lice mesta, sat vremena pre izleta i kupuju karte na šalterima u luci. Ukoliko bi ipak da odsednete u gradu Halong odatle biste do luke morali da dođete taksijem ili Grabom što je oko 15km ili da preko neke agencije u gradu organizujete izlet. Zato je Tuančau najbolja opcija. Dođete ovde, nađete smeštaj i zavisnosti od doba dana možete odmah i na izlet. Imate nekoliko polazaka, a najkasniji je oko podne, gde bi u povratku trebalo da gledate zalazak sunca sa broda. 

Pogled sa vidikovca na koji se penjete tokom izleta

Vijetnamci imena svih gradova pišu iz više reči, a u našem jeziku se neki spajaju, dok neki ostaju razdvojeni, pa prosto za neke, manje popularne ne možemo ni da nađemo kako je pravilno. Jedno kaže Wikipedia, drugo Google mapa… najbolje pisati u izvornom obliku. Tako oni pišu Ha Noi, a mi Hanoj, oni Ha Long, mi Halong, dok na primer kod njih Nha Trang, je kod nas Nja Čang, Hoi An… Hue je na Google mapi preveden kao Hju, a na Wikipediji je Hue.

Ukoliko kombinujete ovako neki izlet u sopstvenoj režiji cena za brod, bez obroka je 480.000 donga, dok možete isto to u agencijama po mestu rezervisati za 550.000 ili za 700.000 sa obrokom, ali je sve to zavisi od agencije do agencije i od njihove spremnosti za cenkanjem. Izlet traje 8 sati, na brod možete uneti svoju hranu i vodu, ukoliko ne kupite opciju sa ručkom (porcije su im male ;)), a u cenu karte je uključen i vodič. Kajak ako želite da vozite plaćate dodatnih 50.000 donga po kajaku, tako da je to 2€ za dve osobe, a možete doplatiti i opciju za veći čamac kojim ne upravljate sami, već idete sa grupom, po ceni od 50.000 po osobi. To je preko nekih agencija uključeno u cenu karte. Ali kad sračunate dođe vam ovako malo jeftinije.  

Ovako izgleda zgrada luke u kojoj kupujete karte za izlet brodom

U ovom mestu ako želite da jedete povoljno, sa lokalcima u jednom urednom porodičnom restoranu, morate da napustite glavne turističke ulice, gde imate par fensi restorana i par onih skromnih ali sa turističkim cenama. Tu ispod su koordinate gde se to nalazi. Broj turista ovde nije jako velik, a saobraćaja gotovo da i nema, pa nam je nakon gužve u Hanoju prijalo da odmorimo malo i mozak i uši. 

Odavde takođe možete otići brodom do ostrva Kat Ba (Cat Ba) koje je ujedno i najveće ostrvo ovde, a većinskim delom je nacionalni park. Mi nismo imali vremena ili smo mislili da nećemo stići, ali sledeći put možda odemo i tamo. Vredi, bar po onom što smo čuli uz put. 

Pećina na jednom od ostrva koju ćete obići tokom izleta.

U gradu Halongu postoji jedan “skriveni” vidikovac (postaje sve poznatiji i poznatiji) koji je odličan da odatle pogledate ceo zaliv. Mi smo ga istražili, ali nismo stigli da odemo i nismo hteli zapravo, jer je vreme bilo oblačno, mutno i slabo šta bi se videlo. Ono što je malo problematično je i to što jedini put do tamo vodi kroz nečije dvorište i nije uvek tamo neko da vas pusti. Vlada je navodno zbog izgradnje žičare ka nekom drugom brdu, zatvorila put na ovo veće, na jednom delu, pa morate da pravite neke manevre da se popnete.

Ovde je lista lokacija sa koordinatama:

Sapa

Kako doći do Sape i šta videti u Sapi?

Do Sape smo stigli iz Halonga, sleeper busom sa lokalcima. Postoji nekoliko varijanti i najjeftinija je 370.000 donga. Cene su malo veće za praznike. Bus kreće oko 9 uveče i ujutru ste u Sapi. Mi smo propustili taj bus i jedino šta smo našli je bilo za 500.000 donga. Jeftinija opcija bi nam bila da smo išli od Hanoja do Sape, jer bi karta u tom slučaju bila duplo jeftinija, ali smo mi hteli da nastavimo iz Halonga i uštedimo vreme. Nešto nam se nije ni vraćalo u onaj haotičan Hanoji, a ubrzo smo shvatili da je svako mesto haotično :D.

Kada smo dolazili u Sapu, autobus je stao negde, na nekoj stanici. Počeli su da viču Sapa, Sapa. Svi u busu su pričali samo Vijetnamski, a mi smo videli da nije još Sapa po onome što je pisalo na stanici. Izašli smo napolje. Izbacili su nam rančeve, prebacili u neki kombi sa još jednim čovekom, vozač busa je dao neke pare vozaču kombija i mi smo krenuli. Vozač se nasmešio i rekao Sapa i pokazao rukom pravo. To je znak da je sve ok, osećali smo, a i uverili smo se još na Tajlandu da tako funkcioniše prevoz i to savršeno dobro. Ovde izađeš iz busa, pređeš u kombi, pa tuk tuk, pa brod, pa ko zna šta dalje, možda ziplajn, bandži, bitno da ne staje. Do tog trenutka u Vijetnamu nije bilo tako, posle se ispostavilo, da je to i jedini put, osim kada su nas kupili ispred smeštaja kombijem, pa vozili na bus za neke izlete. Tada smo znali da će biti tako i znao je bar neko engleski ili barem da koristi google translate. Ovde, ovog puta ništa. Kroz kombi je od sela gde smo preseli do Sape prošlo nekoliko lokalaca, nosivši raznu robu, voće, povrće, trsku, na usputne pijace. Vozili smo se sve vreme uzbrdo.

Delić predela koje možete videti u Sapi. Ako idete motorom ili dogovorite neki taksi da vas vozi, videćete mnogo više i moćnije delove prirode.

U Sapi vam savetujemo da iznajmite motor jedino ako ga dobro vozite, jer je saobraćaj prilično haotičan. Ako ne iznajmite motor, da biste videli sve što je potrebno morate uzeti neki prevoz, da li Grab ili taksi, koji će vam biti skuplji ili da tabanate. Videćete sjajne predele, nepregledne pirinčane terase iz busa dok budete dolazili u Sapu, ali pitanje šta ćete fotografisati u pokretu. Ako se bavite fotografijom ovde možete napraviti sjajne fotke predela, gde su pirinčana polja u nedogled, brda i planine koje se nadovezuju i prepliću, magični prizori koji su uvek zastajućedahovski i kada je lepo vreme i kada je oblačno i izmaglica. Ovde postoji jedno mesto sa kog možete takođe videti pirinčana polja i predele Sape, ali ne u onako grandioznom izdanju. To je selo Cat Cat. U ovom selu videćete kako ljudi u Sapi žive i obrađuju pirinač. Ulaz u selo se plaća 70.000 donga. Do ovog sela iz centra Sape imate oko 4km, malo je nizbrdo kad idete a uzbrdo kad se vraćate, ali vam savetujemo da odete. Do tamo možete i taksijem, ali mi savetujemo da idete peške, jer će vam zbog gužve biti brže. Mi kada smo išli, kolona je bila prilično dugačka i stigli smo pre nego neki koji su krenuli kolima. U samom selu možete videte stanovnike u tradicionalnim nošnjama i kuće u kojima žive i prodaju suvenire i te nošnje, kao i kineze koji kupuju te nošnje da se slikaju. Možete videti vodopad, pirinčana polja i stare kuće u kojima su nekada živeli lokalci. Sve u svemu zanimljivo i ako ostajete samo jedan dan u Sapi i ne biste da vozite motor ili plaćate taksi predlažemo da odete tamo peške.

Gužva na putu Sapa – Cat Cat

Mi smo ostali samo jedan dan, zbog vlažnosti, čestog spuštanja oblaka na grad, kišice, magle, hladnog vremena i motoraške gužve. Odlučili smo da nastavimo dalje. Videli smo delić samo onoga što je trebalo u ovoj oblasti, ali niko ne može da garantuje da nećemo da se vratimo i malo detaljnije obiđemo ovaj deo. Možda baš motorom.

Deca u tradicionalnim nošnjama u selu Cat Cat

Ovde smo prvi put videli da ljudi prose i to najgori mogući vid, gde su deca, neka i jako mala, naterana da nose manju decu na leđima, pa možete videti i dete od 3 godine kako nosi bebu od jedva godinu dana. Obučeni su u tradicionalne nošnje (neki od njih) i mole turiste za pare, a mnogi prodaju i neke razne sitnice kao što su narukvice od konca i slične stvari. Turisti se sažale i kupuju stvari od njih, a njihovi roditelji ih kad zarađuju i uspevaju tako mali da izdržavaju porodicu teraju da rade i dalje i ne dozvoljavaju im da se školuju. Oblast nije toliko razvijena i pretežna delatnost stanovništva je poljoprivreda i to u otežanim uslovima pa mnogi iz muke što ne zarađuju dovoljno teraju decu na prosijačenje. Tužna slika koja je predstavljena i kroz brošuru koju dobijete u turističkoj organizaciji grada i na bilbordima po mestu. Ovom prilikom apelujemo i na vas, koliko god da se sažalite, svaka novčanica koju ovoj deci pružite samo je korak dalje od njihovog školovanja i šanse da se ovde išta promeni. 

Napuštamo Sapu, ovog puta redovnim autobusom. Rano ujutru u sumaglicu, tačnije oblak koji se spušta na grad, krenuli smo da se spuštamo na nižu nadmorsku visinu, gledajući sve one prizore koje nismo fotografisali kroz mali, prljav prozor spavajućeg busa. Samo smo gledali i uživali u tom pogledu, jer se sedam gora, sedam brda, bezbroj spratova pirinčanih terasa gubilo u oblacima. Prizor od kojih zastaje dah, a slike koje iako nismo napravili pamtićemo večno. Mi volimo da kažemo: “Utisci ostaju u srcu a na fotkama su uspomene”. Zbogom Sapo, nadamo se da ćemo se sresti nekad, nadamo se da ćemo biti na motoru i da ćeš nam prirediti slike kao kada smo te napuštali, samo sa srećnijom decom koja se školuju i imaju pravo da budu deca. 

Deca koja su primorana da rade u Sapi

U Sapi nemamo šta da preporučimo za jelo, jer dok smo stigli iz Kat Kat-a i spremili se da izađemo da jedemo oblak se spustio na grad, a iz oblaka je konstantno rominjala kišica i vlažnost je bila milion posto. Bauljali smo kroz taj oblak bez da smo išta i videli, samo decu, sa drugom decom na leđima kako su se sudarala sa prolaznicima uz pružene ruke napred, tako da smo na brzinu uzeli neki ban mi i vratili se u smeštaj.

Od Sape smo se uputili za Hanoj opet, gde bismo trebali da nastavimo predveče za grad Hue. Popodne ćemo provesti u glavnom gradu, pojesti još jedan ban mi, malo supe, prošetati se i nastaviti dalje. Prolazeći kroz predele koji su za gledanje satima, praćeni kišom stigli smo i u Hanoj.

Još malo Hanoja i francuskog uticaja 

Tamo nas srećom nije dočekala kiša iako je kasnije, malo rominjala, brzo je prestala. Telefonom smo iz Sape proverili u Sinh Tursu da li ima karata za Hue. Bilo je. S obzirom da iz Sape ne voze oni, došli smo sa drugim prevoznikom, koji nas je ostavio na periferiji grada. Ušli smo u gradski bus, veoma pristojan i došli do centra. Tu smo u agenciji kupili karte, ostavili rančeve, one velike, a manje sa tehnikom poneli sa sobom i otišli da jedemo. Ako ste u Vijetnamu, makar tom severnom delu, predlažemo da kupite nešto od The North Face-a, koji se proizvodi negde kod Sape. Možete uzeti veoma lepe i kvalitetne rančeve, šuškavce, dukseve, jakne po veoma niskim cenama. Ako ovde završavate putovanje i te stvari vam nisu teret, znajte da ih možete tu kupiti jeftino.

Bojali smo se da nećemo imati vremena za sve, jer smo nekako želeli i na Phu Quoc i onda smo nastavili do Huea, ali ako imate vremena ovde oko Hanoja ima još svašta nešto zanimljivo da se vidi. Jedna od stvari je i Nin Bin i Tam Coc (guglajte za slike). Priroda je nesvakidašnja i mnogo toga zanimljivog ima, tako da je mesec dana u Vijetnamu premalo. Takođe i na severu pored Sape imate mnogo vodopada, planina sa kojih i na koje se pruža neverovatan pogled, dolina u kojima su pirinčana polja i koja presecaju reke. Ono što nam je bila zanimljiva informacija je da se u Vijetnamu nalazi najveća pećina na svetu, Hang Son Dong. Odmah smo dobili želju da idemo tamo, ali malo istraživajući saznali smo da u pećinu ne može da se ode tek tako lako. Ograničen broj ljudi godišnje može da uđe tamo, potrebno je ići u grupi, organizuje se ekspedicija koja traje 7 dana, košta 3.000 dolara i pored ljudi koji idu, ide i nekoliko kuvara, lekari, vodiča. Teren je teži i veoma zahtevan, a samo do ulaska u pećinu treba pešačiti dosta kroz džunglu. Pogledajte video koji će vam približiti ono što ćete videti ako se uputite tamo, a ako ne svakako će vam dočarati kako to sve izgleda.

Hue

Spavali smo koliko smo uspeli u spavajućem busu, jer je hrkanje jednog čiče bilo prilično glasno i pored čepova za uši je probijalo. Nekih 700km smo imali od Hanoja do Huea i čitavih 12 sati, tako da smo nešto malo i uspeli da dremnemo. Stigli smo ujutru rano u jedan veoma lep grad od nekih 450.000 ljudi, značajan istorijski i grad u kome smo jeli najjeftiniji obrok u redovnom restoranu. Ovde smo došli prvenstveno zbog istorijski važnih spomenika. U Hueu se nalazi citadela iz koje je vladalo trinaest careva iz dinastije Nujen, a unutar iste se nalazio zabranjeni grad u koje je bio dozvoljen ulaz samo za odabrane. Hue je takođe bio prestonica Vijetnama od 1802 do 1945. U blizini grada se nalaze i grobnice gde su sahranjeni neki od careva.

Kada kupujete kartu za zabranjeni grad tj. citadelu iliti kompleks iz koga su vladali kraljevi možete uzeti i karte za grobnice u kompletu. Mi nismo išli tamo, pa ne možemo iste preporučivati, ali definitivno preporučujemo da obiđete kraljevsko utvrđenje. Cena karte je 150.000 donga što je 6€.

Hue je grad gde smo jeli najeftiniji obrok u malom vegetarijanskom restoranu, koji je čak i lepo sređen. Ovde smo dve porcije pirinča sa povrćem, uz koji se dobiju i dve supice jeli za nekih 80 centi, dok smo još 40 platili spring rolls, tako da je sve izašlo 1,2€. To je upravo sve ovo što vidite na slici ispod. OVO je i link ka mapi da lakše nađete ovaj restoran. Njegovo ime je Quan Chay.

Sve ovo što vidite na stolu je koštalo 1,2€

U ovom gradu takođe možete popiti i kafu od 10.000 do 15.000 donga, dok je pivo na dosta mesta 10.000 u kafićima. Viđali smo i za 1.000 u nekim drugim gradovima posle, što je u prevodu 4 centa, ali to nismo probali. Grad je veoma živ uveče, pa ako preferirate noćne provode ovde ćete naći nešto za sebe.

Prodavačica voća u Hueu, mada je ovo nešto što ćete viđati u celom Vijetnamu.

Da Nanag

Vreme je bilo super kao što je i bilo u Vijetnamu u to doba godine. Mi smo se lepo umorili i ugrejali i svašta lepo videli i čuli. Toliko toga za samo par dana od prirodnih čuda do istorijski bitnih objekata. Vreme je za jedan moderan grad koji ima plažu. Uputili smo se u Da Nang, pomalo umorni od obilazaka i spremni samo za plažu i zato smo našli smeštaj koji je bio blizu iste. 

Nije sjajan kvalitet, zapravo kao vijetnamska čokolada sa indijskim orahom koja ima 1% indijskog oraha. Dobro, nije baš toliko loš :D. Dočaraće vam grad bolje od fotki.

Autobus nam je stao negde na periferiji i odatle je trebalo uzeti neki prevoz. Bilo je nekih 4 kilometra od stanice do smeštaja. Krenuli smo prvo peške u potrazi za redovnim taksijem, jednim od udruženja koje vozi po celoj državi. Zastali smo ispred nečeg što je ličilo na frizerski salon, gde je frizer sa nekom profi opremom čistio nekom dedi uši. Polepljeni posteri muških frizura na sve strane. Tu su bili glumci i poznati sportisti koji su bili inspiracija mladom frizeru. Lokal od nekih 3-4 kvadrata imao je jednu frizersku stolicu i sve potrebno, ali ne i izlog, niti vrata. Kada se završi radno vreme frizer spušta metalnu roletnu i tako zatvara lokal. To je bilo mesto gde se moralo doterati. Nalazi se u blizini Sinh turista u Da Nangu.

Išli smo do detalja sa vodičem, tako da imate predlog i za šišanje :D. Bar muško. Žensko iz Nja Čanga nije uspelo najbolje, pa ne bismo preporučivali.

Da Nang kao grad je dosta moderan i u poslednje vreme se dosta razvio. Poznat je po svojim mostovima, time što izlazi na more, ali i po lepoj, dugačkoj, peščanoj plaži, sa uređenim šetalištem i parkom. Jedino što nama nije bilo po ukusu jeste to da je bilo dugo plitko, a spasioci su kontrolisali da se ne ode dalje od bova, pa nije bilo moguće plivanje. Kad smo shvatili da i odlazak do bova neće pružiti neku veću dubinu od struka, odustali smo. Brčkali smo se i čekali talase u plićaku sa masom kineskih turista koji su se uglavnom kupali obučeni, dok su se neki samo fotografisali. 

Pogled sa Mramorne/Mermerna planine na Da Nang.

U Da Nangu postoji gradski prevoz, a cena karte za autobus je 5.000 donga. Naravno, plaža je bila lepa, ali more i nije bilo za kupanje, pa smo odlučili da ipak nastavimo sa obilaskom i na kraju puta u Vijetnamu možda odemo na Phu Quoc. Otišli smo na izlet na Mermernu ili Mramorna planinu, kako je neki još zovu. Odatle se pruža savršen pogled na grad, a tamo ćete pronaći mir od buke i vrućine. Kada savladate minimalan napor do gore videćete nekoliko hramova, pećinu, a moći ćete da se okušate i u penjanju na stene (climbing). Cena ulaznice za Marble Mountain je 40.000 donga. Do planine smo išli autobusom i kartu po osobi u jednom pravcu platili 20.000 donga.

Ovde smo bili smešteni blizu plaže, na 4 km od centra i nemamo neke specijalne preporuke gde da jedete. Imate toliko toga, cene su pristupačne, tako da gde god vam se učini zanimljivo i spram vaših želja i navika tu se posadite na minijaturnu plastičnu ili drvenu stolicu i utopite se u more lokalaca i more piva koje se tamo popije. Obično ih mnogo sedi za stolom, pored njih je kofa sa ledom u kojoj se nalaze flaše piva, a stolovi su prepuni hrane, često je tu i riba i morski plodovi. Jede se štapićima, prstima, kašikama, a mnogo hrane završi ispod stolova, da im ne smeta gore dok jedu. Konobari to posle kupe i bacaju, a neka nova grupa čeka svoj red. 

Mermerna planina – svašta lepo ima tamo da se vidi.

Iz Da Nanga smo nastavili u Hoi An, koji je relativno blizu. Do tamo vozi autobus broj 1 i cena karte je 20.000 donga, a za vozače ove linije smo čuli da naplaćuju kako procene i da ne izdaju karte. Neki su govorili da su im tražili 30.000, neki 18.000. Nama su naplatili 20k, a nekim devojkama koje su ušle posle nas su tražili 30, navodno zbog većeg prtljaga, ali su i od njih dobili manje. Da znate kada idete, da ovde može da se desi da se malo grbave.

Hram pećina na Mermernoj planini.

Hoi An

Hoi An je grad koji je veoma simpatičan. Karakterišu ga žute, stare kućice između kojih su gotovo svuda provučeni lampioni. Noću ovaj grad izgleda kao idealno uređen grad za novu godinu, onako bez kiča, sa ukusom, sa stotinama lampiončičića, hiljadama zapravo. Ovaj grad je od 1999. godine pod zaštitom UNESCO-a i prepoznaćete ga sa mnogih slika koje po internetu predstavljaju Vijetnam. Grad je sagrađen izmeđi 15-19. veka i do danas je dobro sačuvao taj izgled. Ovde su cene bile malo jače nego u ostatku Vijetnama jer nema velikih marketa i modernih tržnih centra. Negde kad se odaljite od centra možete naći i korektne cene. Poredimo cene hrane i vode sa drugim gradovima, dok recimo kafu i pivo, možete popiti po ok cenama, ali i jesti neku hranu na ulici uz obavezno cenkanje. Ovde su nam par puta rekli duplo veću cenu, kad se okrenemo odmah spuste za 30% a kad ponudimo mi cenu, pristaju. 

Centar grada je zatvoren za saobraćaj, tokom skoro celog dana, a kroz njega možete prošetati ili se provozati biciklom. U ovom gradu ima 100.000 biciklova što znači da dve trećine stanovnika poseduje po jedan. Nije baš tako, jer ih mnogi i iznajmljuju, naročito oni koji izdaju smeštaj. Bicikli možete iznajmiti za oko 2€, što je jeftinije od obroka, a na nekim mestima ćete ih dobiti i na korišćenje, gratis, uz izmajmljenu sobu.

Hoi An je prvi grad u Aziji koji je još 2012. godine uveo besplatan WiFi u celom gradu.

Ono što ćemo vam definitivno preporučiti je da probate ban mi u restorančiću Phi Banh Mi jer je ovo jedan u top 3 najboljih koji smo probali. Restoran se nalazi nedaleko od centra, a veoma blizu agencije Sinh Tourist sa čijim autobusima smo putovali po Vijetnamu i dok smo čekali bus da krene provalili smo ovo mesto. (mapa) Ima raznih kombinacija ukusa, ali nadam se najviše svideo onaj standarni sa mesom i paštetom, a vi probajte i neki drugi egzotičniji ako želite, recimo sa avokadom. 

Nja Čang

Nakon Hoi Ana uputili smo se u Nja Čang (Nha Trang) grad na moru u kom smo planirali da ostanemo 3 dana, pa odatle da nastavimo na jugozapad u Dalat, onda u Mui Ne, Ho Ši Min i Phu Kok. To je bio neki plan, da se na kraju malo kupamo i sunčamo na ostrvu pre nego što odemo dalje iz Vijetnama, a nismo još ni znali tačno gde bismo. 

Kako smo stigli u grad osetili smo nešto čudno, pozitivno čudno. Autobus je ušao u grad prolazeći bulevarom koji ide uz plažu. Bilo je negde oko 4 ujutru, Sunce još nije izašlo, ali je uskoro planiralo i uz more na šetalištu, a i po gradu, videli smo mnogo ljudi. Videvši da grad svetli, da je moderan, prepun hotela, tržnih centara i velikih zgrada, mislili smo da je to omladina nakon izlaska. Stigli smo u hostel, smestili se i odlučili da odmah odemo na plažu, da posmatramo i snimimo izlazak Sunca, kad smo došli tako rano. Na putu do plaže videli smo par momaka kako se vraćaju mokri, sa majicama u rukama. Odmah je bilo jasno da je nakon izlaska, pretpostavili smo, iako znamo da ne treba pretpostavljati ili pitaš ili vidiš pa se uveriš. Delilo nas je nekih 150 metara do plaže. Usput smo viđali ljude koji idu na plažu i retko koga da se vraća. Stigli smo konačno na plažu, a sve vreme nas je pratilo sunce, koje se borilo sa pučinom, ali još uvek se nije prikazalo. Na plaži prizor nesvakidašnji. Prepun plato motora i bicikala, a more plivača. 

Izlazak sunca na plaži u Nja Čangu

Obično kada putujemo na more volimo da poranimo i odemo na plažu oko pola 7, 7 i dok ne počnu ljudi da dolaze već bude 9. Ovde je slučaj bio totalno obrnut. Ljudi su pre 5 već bili na plaži, plivali u moru, čekali izlazak, radili jogu, taj či i jutarnju gimnastiku. To se zove pozdrav Suncu, pravi. Pozdrav Sunce, super je skroz ovaj ritual lokalaca. Svidelo nam se to prilično, jer i sami volimo da poranimo i iskoristimo dan. Kako smo saznali kasnije, ovde se lokalci svakog jutra okupljaju pre posla da uhvate najčistiji jutarnji vazduh u 5, kada je more najzdravije. Kupaju se svi, a već oko pola 7 begaju na svoje dnevne obaveze. Ovde smo planirali da ostanemo 3 dana, ali su nam ovaj grad i životni stil lokalnog stanovništva promenili planove i ostali smo 10 dana. Zaboravili smo i na Phu Quoc i na ostale planove. Svakog jutra smo ustajali pre 5 i dolazili na plažu da se kupamo, vežbamo, ispratimo lokalce na posao, pa se i posle sunčamo sve dok ne počne da prži, a to je već oko pola 9. 

Jedan dan u Nja Čangu. Ujutru, u zoru plivanje i vežbanje, preko dana radno u gradu i mirno na plaži, a uveče roštilj, ples i karaoke.

Plaža je savršena, dugačka peščana, a nakon par koraka kroz vodu dođe se do neke dubine da može da se pliva, tako da je idealno more. Duž plaže i grada nalazi se lepo uređen park i šetalište, gde možete da pobegnete i potražite hlad. Nije dozvoljeno da stavljate peškir na travu, nego samo da sednete na klupu. 

Još jedna stvar koja nas je oduševila jeste i ta kako se lokalci ophode prema smeću. Poštuju svoje okruženje, za razliku od mnogih tajlanđana. Svako pre podne nakon što napuste plažu oni sa sobom ponesu smeće do kante ukoliko ga imaju, mada koliko smo primetili retko ko i ponese sa sobom nešto na plažu za jelo. Uglavnom dolaze da vežbaju i plivaju. Omiljeno doba za obrok na plaži im je veče. Tada se mnogi tu skupljaju, na velikim ceradama i prostirkama, gde ih poseda 10 i više. Piknikuju, peku roštilj, neki kupe od lokalnih prodavaca (koji nose improvizovani roštilj sa sobom i na licu mesta im prave). Tu se pojede a i popije dosta piva, a kada se završi sa svim i kada planiraju da krenu, pokupe sve i odnesu do kante i bace. Nisu svi u celom Vijetnamu takvi, ali u Nja Čangu smo primetili da jesu. 

Grad živi i noću.

Stvar koja nam se nije svidela, kada se popodne drugi put vratimo na plažu, jeste kako se turisti ophode prema smeću i plaži. Velik broj ruskih turista, da ne generalizujemo, ostavlja smeće za sobom i mrzi ih da odnesu 20ak metara gore do kante, a mnogi i svoje peškire stave među smeće, kupaju se u smeću i to im apsolutno ne smeta. Nadamo se da će lokalci nekad uspeti da se izbore sa tim i da će uvesti policiju koja ide po plaži i kažnjava bahate turiste. Stvar osnovne kulutre, pa ako ikako možete da utičete svojim primerom bacajte svoje, a ako imate kesu pri ruci pokupite i tuđe okolo, pa će im se možda svest razviti, a možda i ne. 

Na plaži u Nja Čangu postoji mnogo rekvizita za fotografisanje, tako da će vam biti zabavno iako želite da pravite neke malo drugačije fotke.

Zbog prevelikog broja ruskih turista, a mogu se naći i oni koji već neko vreme žive tu, postoji dosta stvari na ruskom. Od menija u restoranima, ruskih proizvoda u nekim radnjama, hotela, pa do ruskih agencija. Agencija ima zapravo najviše. Ono što je dobro da znate je da ako idete na neki izlet u Da Lat ili Mui Ne, najpovoljnija opcija je preko ruske agencije, odnosno tura na ruskom. Čak do 30% jeftinije je ako idete na rusku turu. Mi smo išli i ako smo mislili da nećemo razumeti puno, naprotiv, uspeli smo da uhvatimo dosta. 

Ovaj grad je moderan, sa lepim, modernim zgradama, nekoliko tržnih centara i supermarketa. Uređena plaža sa lepim šetalištem na kome svako veče možete sresti mnogo ljudi, što turista, što lokalaca. Tu su i kafići, klubovi, noćni market, barovi na krovovima velikih zgrada, ulični prodavci hrane na svakom koraku, pekare, tezge i lokali gde se prodaju ceđeni sokovi i kafe… sve što vam je potrebno. Mesto gde su ceđeni sokovi bili najukusniji, najbolje kombinacije, a ujedno i najjeftiniji možete naći ispod. Ovde možete naći ceđeni sok od 10-20.000 donga. Kafe od 10-15.000 koje su nama bile veoma lepe i ukusne možete isto pronaći na linku dole.

Ako treba da preporučimo smeštaj u Nja Čangu, s obzirom da smo ih za 10 dana promenili 4, možemo da preporučimo An Nam hotel. Pored hostela i još jednog hotelčića ovaj je imao najbolji odnos cene i kvaliteta, ali i blizine plaže.

Nja Čang je dobro mesto i gde možete da operete veš veoma povoljno u pristojnim perionicama veša, a mi preporučujemo jednu. Odnesete veš i za 3-4 sata se vratitie po opran, osušen i mirišljav veš. Ako putujete par meseci ili sa ručnim prtljagom i treba da perete veš, kroz Vijetnam ćete imati to gde da uradite, a tu su mnoge čiste i uredne perionice veša, tako da bez brige. Ako se brinete, onda na neki potok 😉

Da Lat

Da Lat je mesto koje vredi obići, pa makar i na jednodnevnom izletu iz Nja Čanga. Ukoliko imate više vremena možete otići i na nekoliko dana jer ovde postoji nekoliko sjajnih vodopada. Mi nažalost nismo bili tamo na par dana, jer smo prethodno imali jak tempo i prijao nam je ritam Nja Čanga i odlučili smo da odmorimo. 🙂

Iza sedam gora, iza sedam mora…

Videli smo samo jedan vodopad, par hramova, Crazy house jer smo bili na jednodnevnom izletu. Vodopadi u okolini koje vredi posetiti su Elephant i Dantala waterfalls, a ima i još dosta lepih u blizini pa istražite malo ako budete išli.

Mui Ne

Posle Nja Čanga smo direktno išli za Mui Ne. Potrebno je negde oko 5 sati do tamo. Krenuli smo negde pre 7 ujutru i oko podneva već bili tamo.
Mui Ne je pustinja, more, vetar, talasi, mir, potok, stene, porozne stene, džungla. Mui Ne je jedno malo čudo prirode koje ne treba preskočiti. Ako idete prvim jutarnjim busom, stići ćete u Mui Ne popodne i odmah tada možete uhvatiti prevoz džipovima do pustinja, belih i crvenih dina, zatim ribarskog sela i Fairy stream-a. Mi smo odlučili da taj popodnevni izlet preskočimo kada smo čuli da ima i jutarnji za izlazak Sunca. Kreće se oko pola 5 iz mesta, pokupe vas ispred smeštaja i izlet traje neka 4 sata. Odmah idete da gledate izlazak Sunca na bele dine, nakon toga idete na crvene dine i u ribarsko selo, gde možete videti riblju pijacu, tradicionalne čamce u obliku lavora a takođe i kupiti sveže morske plodove, tog jutra ulovljene, ukoliko imate želju a i gde da ih spremate. Mesto kao mesto nije ništa posebno, ali ovde ćete se i zadržati najkraće i na kraju i do bajkovitog potoka

Pogled iz smeštaja

Mi smo odlučili da idemo ujutru zbog toga što je manje toplo. To popodne smo ostavili da gledamo kako kajteri balansiraju između vetra i talasa, ali nije bilo nikog. Prošetali smo plažom, koja je bila bez turista, mirna i lepa. Tek ponegde u nekom rizortu neki turista koji sa koktelom ili nekim hladnim pićem sedi pored bazena. Plaža i nije neka za kupanje, tačnije more je dosta mutno i ima talasa. Ništa toliko primamljivo da bi odmah skočio u more. Možda nama nakon Nja Čanga nije odgovaralo.

Posle plaže, pronašli smo mesto u blizini našeg smeštaja gde smo jeli (preporučujemo) i odlučili da odmah odemo do fairy stream-a koji je bio na 1km odatle. Mesto gde smo jeli je mesto sa nekoliko restorana, različitih kuhinja i tu ćete naći sigurno nešto po svom izboru, a takođe i zanatska piva. Naručite u jednom restoranu, platite i kada naprave donesu vam klopu. Stolovi svih restorana su zajednički, tako da iako vas je više možete uzeti sa različitih mesta. Fairy stream je mesto do koga smo brzo stigli peške i koje je definitivno jako čudno i neobično. Cena ulaznice je 15.000 donga, što je malo jače od 0,5€. Ovde se šetate kroz crveni potok, sa leve strane gledate na stene i crveni pesak, a sa desne na džunglu. Interesantnan prizor, naročito kada se približite tim stenama i shvatite da nisu stene, nego nekakav porozan materijal, neka vrsta gline koja se na dodir kruni, ali dok je ne dodirnete izgleda kao stena. Pogledajte uostalom slike i sve će vam biti jasno, bar će vam biti jasno zašto smo mislili da je stena.

Na izlet koji smo spominjali idete džipovima, a cena je negde oko 5€ po osobi. Džipove parkiraju ispred pustnje i onda idete peške, a takođe možete iznajmiti i kvadove sa vozačima ili druge džipove i voziti se tuda. Sa jedne strane belih dina je more, a sa druge je jezero. Jedno nesvakidašnje mesto. More, nisko rastinje, pustinja, jezero, pomalo zelenilo, krš sa malo zelenila, pa zelenilo, pa onda tamo negde u daljini i jako gusto, džunglovito zelenilo. Čudan je taj Vijetnam i veoma raznolik, a i ne bio, kada se prostire na skoro 330.000 kvadratnih kilometara.

Džip kojim idete na izlet. Mnogi su ovakvi, ali bude i onih novijih.

Za razliku od belih dina, na crvenim će vas saleteti odmah da vam iznajme plastiku sa kanapom na kojoj možete da se spuštate niz dine. Ovde je aktuelan taj vid zabave. Crvene su isto veoma blizu mora. Ovde nakon nekog vremena za slikanje i šetanje po pustinji nastavljate dalje za ribarsko selo. Mesto koje nije ništa posebno i koje su uklopili jer im je usput.
Na kraju odlazite i na potok. Cene ulaznice nije uračunata u cenu izleta. Mi smo prethodnog dana bili tamo i odlučili da ga preskočimo, kako bismo stigli do smeštaja da se odjavimo i krenemo do agencije Sinh odakle je oko 11 kretao bus za Ho Ši Min. Odatle nas je razdvajalo još nekih 4 i po, 5 sati vožnje. Konačno posle mnogo sleeper buseva išli smo regularnim autobusom. Busevi su im prilično udobni i imate sasvim dovoljno mesta za noge iako ste viši, bar što se tiče regularnih autobusa. 

Ho Ši Min

Vožnja sa pauzom je brzo prošla i stigli smo i na poslednje odredište, Ho Ši Min ili po starom Sajgon. HŠM je grad od 8,5 miliona stanovnika, neki delovi istog su veoma moderni, a neki siromašni. Mnogo njih se zbog posla i šanse za većom zaradom doselio ovde, ali su sa njima došli i oni koji nisu tu zbog posla, nego samo zbog veće zarade. Tako da je i stopa kriminala u gradu veća nego u ostatku Vijetnama, koji je inače prilično mirna zemlja. Nas su upozoravali da nosimo rančeve napred, da vredne stvari čuvamo i pazimo i da ne vadimo telefone, da torbice držimo čvrsto… Kažu da se pojedini zalete motorom, otmu torbu i pobegnu. Nema šanse da ih stignete, a ubrzo se utope u moru motora. Nismo ovo nigde videli, ali smo svakako i pazili. Budite i vi pažljivi. Nemojte da vam to upropasti putovanje, da se paranoišete svaki put kada vidite motor, jer ih ima čak 6 miliona registrovanih u ovom gradu, ali samo malo budite obazrivi.
Ono što predlažemo da obiđete u ovom gradu jesu backpackers street i ceo backpackers hood koji je nešto na varijantu Khao San Road-a u Bangkoku, ukoliko ste bili. Mnogo klubova, restorana, turista, lokalaca, uličnih prodavaca hrane,…

Gradska kuća u Ho Ši Minu

Katedrala Notr Dam u Ho Ši Minu je isto nešto što biste mogli da obiđete dok ste ovde. Ona je osnovana od strane francuskih kolonijalista, koji su joj i dali ime Cathedrale Notr-dame de Saigon. Građena je od 1863-1880. Ima dva zvonika i visoka je 58 metara.

Centralna pošta u Sajgonu, nalazi se odmah pored bazilike Notr Dam i jedna je od znamenitosti grada. Izgrađena je krajem 19. veka kada je Vijetnam bio deo francuske Indokine, a danas predstavlja jednu od turističkih atrakcija. Iako je uglavnom samo turisti posećuju, zanimljivo je da i dan danas radi par šaltera pošte, pa ukoliko želite pored suvenira koje možete kupiti unutra, možete poslati i koju razglednicu :).

Pošta

Ukoliko želite da saznate više o velikom ratu koji je bio u Vijetnamu, predlažemo da odete u Vojni muzej i tamo pogledate i pročitate sve na ovu temu. Cena ulaznice je 40.000 donga i trebaće vam par sati kako biste sve obišli.

Šta smo još obišli?
Obavezno preporučujemo da odete i na izlet na deltu Mekonga. Mi smo preko lokalne agencije našli veoma povoljan izlet. Negde oko 7€ po osobi, a u cenu je uključen prevoz busom tamo i nazad (oko 2 sata u jednom pravcu). Usput pravite pauzu za doručak, a ubrzo nakon toga i pauzu za posetu jednom hramu. Takođe je uključen prevoz sa velikim brodom, zatim sa manjim idete kroz deltu, između ostrva, pa dolazite na jedno od ostrva gde gledate kako lokalno stanovništve pravi slatkiše od kokosa, onda degustirate čajeve i voće, slušate izvornu muziku meštana i plaćate im bakšiš. Nakon toga sledi ručak, vožnja biciklima po jednom od ostrva i onda idete u vožnju čamcem kroz nisko bujno rastinje. Ovaj čamac je na vesla, a njime upravljaju 2 osobe (često žene) dok 5 turista sedi i uživa. Na posletku vas vraćaju velikim brodom, a onda posećujete fabriku nekih peškira i gledate prezentaciju u nadi da ćete nešto kupiti u njihovoj prodavnici posle. To sve je uključeno u samo 7€.

U Ho Ši Minu smo po preporuci na recepciji smeštaja jeli najbolji Ban Mi u Vijetnamu i to sa piletinom. Takav još nismo nigde probali i za kraj je baš bio pun pogodak. 

Provozajte se sa nama deltom Mekonga 😉

Iz Ho Ši Mina smo išli do aerodroma lokalnim busom broj 109, a karta košta 20.000 donga. Mi smo bili smešteni blizu tog backpacker kvarta, tako da su, tu negde blizu i agencija preko koje smo išli na izlet, bus za aerodrom i ovaj ban mi.

Agencija gde smo našli izlet u HŠM najpovoljnije
Ban mi, najbolji, a u blizini našeg smeštaja
Azijania – mesto gde klopati još
Backpackers street

2 Comments
  1. Marija

    says:

    Wooow ovo je top! Bravo za tako opsezan tekst! Kada budem planirala put tamo, vi cete mi biti izvor no.1! 👏🥰

Leave a Reply